Ima bolesti koje se mogu tretirati kukuruznim skrobom, jer dugotrajnu i sporu hidrolizu, održava i šećer ako ste skloni hipoglikemiji…
Gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić komentarisao je u Jutarnjem programu zaboravljena jela koja su prethodne generacije jele za doručak, i za svako od njih objasnio zašto je dobro, ili ne, za zdravlje.
Cicvara
Ovo starinsko jelo mora da sadrži mnogo sira, masti i kajmaka, i smatra se za čast za goste ili ukućane. Vrlo je jak obrok, kalorijska opskrba je ogromna i sitost traje dugo. Ali, dug je i prices pripreme.
“Mnogo, mnogo mora da se meša cicvara, da bi bila kako treba. I kako to smestiti u gradske uslove, neće majka ustajati satima ranije da bi to skuvala deci. To su obroci koji se prave za vikend, kada porodica može da uživa u njima“, rekao je doktor Perišić.
Recept za cicvaru je jednostavan, pomešajte po 200 mililitara vode i mleka, pa dok se zagreva dodajte 500 grama izmrvljenog sira. Kada provri, dodaje se oko 200 grama kukuruznog brašna i meša se sve dok na površinu ne ispliva masnoća.
“Cicvaru bi trebalo da jedu svi koji se mnogo troše, dobra je i za decu, osećaj sitosti traje dugo jer je hidroliza razgradnje skroba i masti u crevima sporija. Kukuruz i njegovo brašno sami po sebi su retarderi, izazivaju usporeno pražnjenje želuca“, rekao je on.
Cicvaru ne treba da jedu oni koji imaju gastritis, jer je masna i zasitna, ali je zanimljivo da njeni sastojci značajno poboljšavaju probavu.
“Ima bolesti koje se mogu tretirati kukuruznim skrobom, jer dugotrajnu i sporu hidrolizu, održava i šećer ako ste skloni hipoglikemiji. Ovakav obrok zahteva ogromno naprezanje sistema za varenje, ali kod zdravih, odličan je za regulisanje probave. Stolica će dva-tri dana biti redovna. Kukuruz ima mnogo nesvarljivih ugljenih hidrata, opne, to je sve teško za varenje i nije za one koji imaju ‘tanko’ crevo ili žučnu kesu. Ipak, ko to jede, imaće redovnu i meku stolicu. Samo obavezno budite blizu toaleta tokom dana jer ćete sigurno veliku nuždu vršiti dva puta“, rekao je gastroenterolog.
Kačamak
“Najbolji je sa malo masti, postan, jer se on tradicionalno sprema sa 100 grama svinjske masti. To je mnogo masnoće, ako planirate i da ručate, treba da prepolovite količinu masti. Držaće vas sitog satima“, rekao je on.
Doktor je dao i recept za kačamak, koji je vrlo jednostavan.
“Uzmite 100 grama masti, najbolje od mangulice, 400 grama kukuruznog brašna, 200 grama sitnog sira i jedan litar vode. To se sve kuva i meša, i izuzetno je sito, ali cicvara je još bolja“, rekao je on.
Najjednostavniji od ovih starinskih obroka sadrži kukuruzno brašno, vodu, masnoću kao što je zejtin ili maslac, i sir.
“Druga je to priča, on je vrlo ukusan, i neki mu dodaju i krompir. Samo pazite, jedno je krompir sa Vlasine i Zlatara, a sasvim drugo krompir iz Subotice, ne bih da se neko uvredi ali je tako”, rekao je on.
Popara i palenta
Za kraj, doktor je podvukao da ne vidi veću hranljivu vrednost u popari, i da razume zašto je moderne porodice ne jedu.
“Pa, nije to hrana, stari hleb, ulje i voda, možda malo sira… Samo po sebi, nije naročito hranljivo, a posebno deca neće biti oduševljena ukusom“, rekao je on.
“Palenta je, što se kaže, hajde zdravo! To su voda, griz i malo ulja, držaće vas samo par sati i bićete brzo gladni“, rekao je on.
Izvor: Alo
