Pri ovom stanju jajnici proizvode neobično visok nivo androgena, odnosno muških polnih hormona, što se održava na ovulaciju, koja može izostati.
Ginekolozi ističu da je kod ovog sindroma izuzetno važno voditi računa o životnom stilu i, na prvom mestu, ishrani.
Šta jesti kod sindroma policističnih jajnika?
Poznato je da se ženama koje boluju od PCOS-a preporučuje konzumiranje zelenog kupusastog povrća (kupus, brokoli, prokelj), zatim crvene i zelene paprike, rukole, zelene salate, blitve, paradajza, spanaća, piletine, pasulja, sočiva, bobičastog voća, badema, fermentisane hrane…
Međutim, šta je to što ne treba da jedu?
Rafinisani ugljeni hidrati
Namirnice kao što su beli hleb i slatkiši pojačavaju zapaljenske procese u telu i pogoršavaju simptome insulinske rezistencije, koja je čest pratilac sindroma policističnih jajnika. Zbog toga je važno ograničini unos rafinisanih ugljenih hidrata ili ih potpuno izbaciti iz ishrane kako bi stanje bilo pod kontrolom.
Pažljivo birana ulja
Preporuče se izbegavanje biljnih ulja i nekih ulja semenki jer podiži nivo lošeg holesterola, pojačavaju upale u telu i imaju previše omega-6 masti, koje pogoršavaju simptome PCOS-a.
Ulja koja bi trebalo da konzumiraju žene sa sindromom policističnih jajnika su:
visokokvalitetne zasićene masti – kokosovo ulje i životinjske masti
visokokvalitetne mononezasićene masti – susamovo i maslinovo ulje, hladno ceđena ulja
visokokvalitetne polinezasićene masti – ulje jetre bakalara, ulje od lanenog semena i noćurka
Crveno meso
Ovo mesto sadrži više zasićenih masti, što dalje dovodi do gojenja, a posebno treba izbegavati svinjetinu
Mleko i mlečni proizvodi
Takozvani insulinu sličan faktor rasta – 1 (IGF), hormon koji je slične molekularne strukture kao insulin, nalazi se u kravljem mleku i dokazano njegov nivo u organizmu kod adolescentkinja raste za 10 posto posle pola litra mleka dnevno!
Zdravija zamena su biljna mleka, pre svega bademovo, koje obiluje hranljivim materijama, naročito ako odaberete varijantu s dodatim kalcijumom, vitaminima A i D…
Kafa
Kofein u kafi povećava kortizola, hormona stresa, što dalje povećava nivo insulina. Što ste naviknutiji na kafu, to ćete biti manje osetljivi na insulin, a to sve otežava regulaciju šećera u krvi.
Uz to, kiselost kafe izaziva probavne tegobe, gorušicu i narušava mikrobiom u crevima. (novi.ba)
