Profesor doktor Vojislav Perišić često daje savete koji zlata vrijede. Otkrio je koje namirnice su štetne, a koje toplo preporičuje. Gostujući u emisiji na Prvoj pričao je o brašnu, odnosno njegovom dejstvu na zdravlje.
Doktor je otkrio sve o istinama i zabludama kada je bezglutenska ishrana u pitanju.
Meni pacijentkinja kaže da je na poslovnom sastanku, da ne zna kako da se kreće, kako da isprazni crijeva, postaje neefikasna! A ljudi joj kažu uzmi probiotik, imaš dispepsiju, a sve to potiče od glutena. Najčešće nije celijakija već senzitivnost na gluten, pa onda nepodnošenje određenih ugljenih hidrata u brašnu. Pa vam onda to brašno ne prija”, rekao je on.
Istakao je da pšenično brašno, pored glutena u sebi sadrži i “fodmap”, neskrobni fermentabilni ugljeni hidrati, ime je dugo i komplikovano, ali je efekat jasan – smeta našem organizmu.
“Toga ima i u viskiju, pivu, dešava se to da pacijent ima potvrđenu celijakiju, antitela i biopsija to pokazuju, ali mu nije dobro. Na dijeti je bez glutenskog brašna i još uvijek nije dobro. Širimo ispitivanje, a ne treba to da uradimo. U bezglutenskom brašnu su ostali ti ugljeni hidrati koji fermentiraju, pa kada ga vratimo na ovas, heljdu i proju on je dobar”, rekao je doktor.
Doktor Perišić toplo prepotučuje kućni mlin za brašno, koji bi omogućio proizvodnju prirodnog.
“Možda je smiješno, ali pošto se sva ova bezglutenska brašna kontaminirana, ja kažem pacijentu ovako. Idite u Jagodinu i kupite mali, kućni mlin za brašno. Pa meljite kukuruz i pšenicu kod kuće”, rekao je on.
Ističe da domaćice posebno treba da obrate pažnju i da ga poslušaju, te da bi dijeta od 6 mjeseci, koja uključuje izbegavanje brašna najbolje pokazala kakav uticaj ono ima.
“Kad prođe šest mjeseci, nastavite po starom i za 15 dana ćete znati na čemu ste. Opet ćete imati povratak svih simptoma. Postoje i ljudi koji su večito na takvoj dijeti, nažalost. Što je trošnije brašno, ono je zdravije, tako je govorio moj deda, Solunac. Ono ima malkice lepka, odnosno glutena”, rekao je on.
Objasnio je i na koji način treba mleti brašno i da li postoji razlika između žutg i bijelog kukuruznog brašna.
“U samoposluzi su sva brašna puna glutena, ako 40 tona kukuruza meljemo, pa onda pšenice, biće kontaminacije u mlinu od onoga što je prethodno mljeveno. Nema kod nas odvojene meljave. Ja po Rudniku i Kopaoniki imam većinu adresa mlinova, tačno znam kod koga treba ići. Kupite sto kila kukuruza ili heljde i meljite tamo sami. Svejedno je da li je belo ili žuto brašno, samo da nije bilo u mlinu gde se melje pšenica”, rekao je on.
Izvor: Novi.ba
