Za razliku od roditelja koji mogu da biraju da li će decu da vrate u OŠ “Vladislav Ribnikar”, nastavnici tu mogućnost nemaju. A podrška i pomoć tokom ovog perioda potrebna je deci, ali i zaposlenima.
Nastavnici su danas morali da budu u školi, i da budu u učionicama, sa svojim učenicima.
Institut za pedagoška istraživanja dao je niz smernica kako da reaguju u ovoj situaciji. Dve su glavne. Očekuje se pojačani nadzor, pre svega kada su u pitanju emotivne reakcije učenika, i nastavni sadržaj bi trebalo da bude prilagođen ovoj situaciji. Stručnjaci poručuju i da ne postoji univerzalni recept kako treba postupati i apeluju da to zavisi od svakog učenika pojedinačno.
„Potrebno je da prilagode gradivo njihovim trenutnim mogućnostima. Da prilagode ne samo obim gradiva, već i način na koji ga prezentuju, da ga učine zanimljivijim. Posebnu pažnju teba da obrate na sadržaje koji na neki način dotiču temu nasilja i da isprate kako deca na to reguju. Nastavnici treba da budu svesni da će možda doći do jačih emocionalnih reakcija, i da se potrude da odreaguju u pravcu podržavanja nenasilne komunikacije“, navodi Marijana Kovačević Lepojević iz Instituta za pedagoška istraživanja.
Prema njenim rečima, situacije u kojima će se deca rasplakati na času su potpuno prirodne reakcije, i ističe da nastavnik treba da bude spreman to da prihvati.
„Neće svi učenici ovo doživeti kao traumu, tako da ne treba ni forsirati razgovor o tome, ukoliko učenici nemaju potrebu“, zaključila je Kovačević Lepojević.
Pogledajte emisiju N1 Studio Live:
