Uzimala DNK tragove s čaura kojima je ubijen navijač Rada, a koji su kasnije bili neupotrebljivi za sud.
Miljana Kecmanović (46), majka dečaka-monstruma Koste Kecmanovića (13), koji je u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” ubio devet učenika i radnika obezbeđenja, a ranio šest, bila je veštak u slučajevima protiv Veljka Belivuka i njegovog klana, saznaje Republika.
U tome ne bi bilo ništa sporno da u tim predmetima DNK dokazi, ključni za dokazivanje ubistava, nisu volšebno uništavani, odnosno kontaminirani. Ili, kao u pojedinim slučajevima, prosto su bili neupotrebljivi za sud, a, samim tim, i za presudu.
SLUČAJ “LEPOJEVIĆ”
– Kecmanovićeva, inače zaposlena na Biološkom fakultetu u Beogradu, važi za izuzetno cenjenog sudskog veštaka, jednog od najboljih u svojoj struci. Zbog toga je bila angažovana na najsloženijim slučajevima, na primer kada je trebalo izolovati DNK materijal iz mnogobrojnih pomešanih tragova. Takvi predmeti su uglavnom vezivani za Belivukovu i Miljkovićevu kriminalnu bandu – podseća naš sagovornik.
Kostina majka, što dokazuje dokument do koga je Srpski telegraf ekskluzivno došao, najčešće je sarađivala s poznatim parom forenzičara, Dušanom Keckarevićem i njegovom sestrom Milicom Keckarević Marković. Naime, na dokumentu se jasno vide potpisi ovo troje veštaka ispod zaključka vezanog za jedan od slučajeva na kom su zajedno radili.
– Kecmanovićeva je bila veštak i u predmetu ubistva Filipa Lepojevića, navijača FK Rad, 5. septembra 2020. Za ovaj zločin su optužena braća Uroš, Petar i Radovan Rakočević, za koje se sumnja da su bliski Belivuku, koji je kriminalnu karijeru i počeo s Banjice, gde je bio vođa navijača. Tokom suđenja, ona je rekla da na čauri metka nema DNK optužene braće, već samo ubijenog Lepojevića – podseća izvor našeg lista i dodaje:
– Kecmanovićeva je tada naglasila da je analizom pet metaka utvrđeno da je na njima mešoviti DNK Petra i Uroša, ali da se ne može tvrditi da pripada jednom od njih. Pravdala se da je jednim brisom uzet trag sa svih pet metaka.
Nepogrešiv trag do ubice
Advokat Bojan Ječmenica kaže da je DNK u većini situacija krunski dokaz koji nepogrešivo vodi do izvršioca.
– Radi se o uporednoj metodi gde imate dva DNK, jedan nađen na mestu izvršenja dela, a drugi izolovan od lica koje se sumnjiči. Ako se profili poklope, to predstavlja izuzetno bitan dokaz da je to lice bilo na mestu izvršenja krivičnog dela, da je bilo u kontaktu s predmetom izvršenja krivičnog dela, pa čak i situacije. Kod ubistva preko izolovanja DNK profila ubijenog se dokazuje da je to lice boravilo na određenom mestu – objašnjava Ječmenica.
ISTI IZGOVOR
Slučaj koji je svojevremeno podigao najviše prašine bilo je oslobađanje Belivuka i Miljkovića krivice za ubistvo Vlastimira Miloševića 2017. I tada su DNK uzorci volšebno kontaminirani, ključni dokaz je pao na sudu i vođe klana su se našle na slobodi. Mada ne postoji pisani trag, gotovo je izvesno da je, osim Keckarevića, i Kecmanovićeva bila veštak u ovom slučaju jer je, kao što smo već pomenuli, bila angažovana na svim najsloženijim slučajevima, a ovaj je svakako bio jedan od takvih.
Zanimljivo je da je u oba slučaja izgovor bio da je više uzoraka uzimano istom četkicom, što je dovelo do mešanja DNK, koji su postali neupotrebljivi. U slučaju, recimo, ubistva na Banjici, majka monstruma, umesto s jedne, uzorak je uzela sa svih čaura zajedno, čime je, prema mišljenju stručnjaka, razvodnila DNK trag, što je dovelo do neuspešnog veštačenja, a to je i sama potvrdila na sudu.
– Na mecima kojim je ubijen Lepojević nije pronađen nijedan DNK okrivljenih – rekla je Kecmanovićeva, a na pitanje da li to znači da je Lepojević punio taj pištolj, rekla je da ne može da odgovori.
Podsetimo, ubistvo na šinama je bio prvi zločin zloglasnog klana. Pošto su se izvukli, počeo je njihov uspon na kriminalnoj lestvici, učvršćivanje veza s “kavačkim klanom” i serija monstruoznih ubistava, za koja im se trenutno sudi.
