Promisli tada Marija “ma*icu vam vašu, zapamtićete vi Maru uštipak i dan kada ste me tako u srdnji nazvali”. I bi tako
I tako jednom pre 17 godina Marija Vučković iz sinjskog zaseoka Vučkovići, uđe u garažu i prvi put u životu ispeče na vrelom ulju uštipke, ravno njih 88 komada.
Zapakuje ih onako tople, stavi ih na tacnu uz kuvane i pečene kukuruze, krene na sinjske ulice, i nakon nekoliko sati vrati se kući s praznim korpom. Upali se Mariji lampica i evo već sutra nje na ćošku kraj sinjske katedrale, naoružana do zuba s pokretnom pečenjarom. Svet se propeo na zadnje noge, “usprdečao se s nazadnim dobacivanjima, ismijavanjima, ruganjima”. Išli su dotle da joj ubrzo i nadimak Mara uštipak dali.
Promisli tada Marija “ma*icu vam vašu, da vam ma*icu vašu, zapamtite vi vi Maru uštipak i dan kada ste me tako u srdnji nazvali”. I bi tako. Danas se Sinj po tri simbola poznaje, Gospi, Alci i sinjskom uštipku Mare uštipak.
Stvorila je ona od njega brend, ispekla ga prva u uličnoj prodaji u cijeloj Hrvatskoj. Pokrenula sam lanac onih koji kopiraju njenu ideju. Od uštipaka je postala preduzetnica, od njih sagradila i prvi sinjski penthaus u svojoj kući za odmor, uz njega i zatvoreni bazen s grejanom vodom za turizam od 365 dana. Dobila i titulu ambasadorke turizma.
“Kada sam s tih prvih 88 na pladnju iz garaže izašla, mater i pokojni ćaća su mi počeli vikat “stani, ne sramoti se, ne ajde vani, šta se glupiraš”. Ali ja sam tvrdoglavi živac, kad nešto naumim i znam da je to to, nema stajanja, gonim svoje. I evo mene sutradan na ćoši kraj katedrale, usrid Sinja”, priča Mara pred novinarima kao pred komšijama pa kaže: “Donila sam sa sobom školsku klupu, plamenik šta nam služi kad bi doma klali prasad i onda topili mast, kaciolu od materinog vojnog graha , sić od “jupola” ka kantu za mišanje smjese i roštijeru onu od ispod peke jer je bila najšira…
… Krenula ja peć, krenu odma i pusti zlobne komentare. To je taj naš mentalitet, čim nešto radiš, a nisi kopirao dugoga onda si na pladnju za ruganje. Počeli su mi govoriti, ‘a sramote peć uštipke, to nas je i potralo od kuće, pa kako možeš,…’. I kako mi je ime Marija, dadu mi nadimak Mara, Mara uštipak. Ali neka, kako su mi ga dali, dobro su ga dali, sada me cila Dalmacija i šire po njemu poznaje. Fala im na tome – veli Marija, kasnije i prva pobednica na takmičenju u kvalitetu sinjskih uštipaka.
Samohrana je majka dvojice sinova, sama ih je uz pomoć svojih roditelja na pravi put izvela, obojica joj kada treba u poslu pomoći. Ljudi je prepoznaju, traže da se s njom slikaju. Misle kako se iza nadimka Mara uštipka krije neka bakica. A kad ono, zgodna žena, vitka, crne kose duge, uvek složene u urednu punđu, našminkana, s finim nakitom, lepo obučena, dugih nalakiranih noktiju. Mare uštipak je dama, ali i poslovna žena. Nakon što je uvidela da u Sinju fali turističkih kapaciteta, dedovinu je pretvorila u kuću za odmor. Na vrhu kuće u prvom sinjskom penthausu krije se vidikovac i đakuzi za goste.
“Svaka kuća za odmor uvek ima istu stvar, krevet za leć, zahod, tuš, pećnicu, TV. A ja sam želio više, želim ponuditi emociju, sinjsku alkarsku tradiciju i kuću koja će turizam imati 365 dana u godini. Zato je puna detalja”, kaže Mara.
Pokazuje kako se sve može, i biti samohrana majka i voziti kombi, i preko svojih ženskih ruku doneti sav, ali sav, kompletni građevinski materijal potreban za gradnju njenih nekretnina. Dvadeset kilograma je smršalo u godini dana na “baušteli” dok je kuću i bazen gradom opskrbljivala, i radnike na gradilištu nadgledala.
Priča i kako ju je malo pre kretanja u akciji bazen, tu pred kafićem kraj kuće zaustavila grupa lokalaca. Sede oni, sunčaju se ko stari mačci, piju, za*ebavu u dokolici. Evo i Mare u kombiju punom građevine…
– Alo Mare, stani, a šta ćeš sada kada si penthaus napravila, šta se opet spremaš, di ćeš sad – provociraju oni, a Mare se muški nalakti na prozor kombija: – Sad ću u Beograd, na operaciju promene pola – veli ona . Na njihovo pitanje zašto, Mara bezobrazno odgovara: Da postanem muško i … vam mater, a oni ućutali u sekundi. Proizvodim na svoje gradilište.
Piše i poeziju, jednu knjigu već je izdala, a ima već u pripremi i zbirku za decu.
Tako je prva svoje uštipke obuće u papirnatu haljinicu sa svojom pesmom na poleđini. Zovu je kraljicom dalmatinskog uštipka. (kurir.rs)
