Dragan Popović, učitelj iz Ribaševine i Karana već više od trideset godina potpuno je slep. Ipak, to ga ne sprečava da spretno i bez napora obavlja i najteže fizičke poslove.
Tri decenije Dragan Popović nije video ni sunce, ni mesec, ali i pored toga živi i radi kao da nijedan problem nema u životu,
Od kada je ostao bez vida, njegove oči samo su njegovi prsti i crni štap sa kojima nepogrešivo barata sa strujom, vodom, motikom i harmonikom.
U svoju ženu, Slavicu Popović, bio je zaljubljen još u školi. Nakon što su im se putevi razdvojili, posle brojnih životnih nedaća, ponovo su se našli i započeli zajednički život.
Odlučili su da život u gradu zamene životom na selu. Imanje od osamdesetak ari sa dva potoka i velikom kućom usred planine ubrzo je postao njihov raj uz pomoć prijatelja.
Kada su čuli da žele to imanje, a da nemaju novaca da ga kupe, jedan po jedan svi su se setili kada im je Dragan pomogao, pa su mu pozajmili novac da svoje san i ostvari,
– Moja Slavica je htela neko parče imanja kroz koje protiče potočić. Njoj se dopalo, a ja bih presvisnuo da joj ga tada nisam kupio. Kada smo došli, ovde je bila pustoš i ledina. Šibljak je bio toliko veliki da su zmije tu dolazile da promene košuljicu – priča Dragan u emisiji “Nećete verovati”.
Više od 30 godina bez vida
Iako živi u mrklom mraku, Dragan sve poslove obavlja bez problema, a kako kaže, na selu ih ima za tri života.
Kao mladić nije bio ni među najboljima, ni među najspretnijima, ipak danas barata mašinom na kojoj su mnogi ostali invalidi. Sam pravi kućicu za piliće, sam je konstruisao inkubator za izvođenje pilića, ručno okopava maline, a kosi i ručnom kosom, koju sam bez problema oštri.
Njegovi bližnji kažu da je odličan i kosač i kopač. Kada se gradila kuća ovako slep sam je izneo sve blokove za sprat, a kako kažu, dobar deo je i uzidao.
Sam vrši sve popravke, skače padobranom
Kaže da to što je slep, nije mu nikakva prepreka. Sam popravlja po kući, a bavi se i sportom.
– Sve sam popravio što je u kući bilo pokvareno, ništa neispravno ne držim ni dana. Popravljam, bojlere, šporete, veš mašine, kačim sanitarije u kupatilu, ni jednu mi nije postavio majstor – priča Dragan za RINU.
Aktivan je tvrdi i u sportu pa je sa jako oštećenim vidom bio i padobranac, a kada je potpuno izgubio vid osvojio je srebrnu medalju na atletskom sportskom nadmetanju u disciplini bacanja diska. Ipak, Dragan tvrdi da je sve ovo postigao zahvaljujući svojoj najvećoj ljubavi, životnoj saputnici Slavici koju iz milošte zove “lastavica”. Ona je kaže Dragan njegova najveća inspiracija, tiha čežnja iz mladosti sa kojom su mu se ponovo ukrstili putevi pre dve decenije.
(Blic/RINA)
