Fudbaleru Milošu Markoviću (30) iz mesta Strmovo kod Lajkovca pre devet godina utvrđena je hronična bubrežna insuficijencija, zbog čega je odmah morao na dijalizu. Gledajući ga kako danonoćno trpi bolove, njegova devojka Marija Milojković (31) iz Lazarevca s kojom je u vezi oko godinu dana, odlučila je da mu donira bubreg. Transplatacija je uspešno obavljena 3. novembra u jednoj klinici u Turskoj, a za Nova.rs ova hrabra Lazarevčanka ističe da je ovu odluku donela sama, iako Miloš nije bio za to da ona “ide pod nož”.
Ceo Lazarevac je ponosan na hrabru Mariju koja je, skoro preko noći, odlučila da svog dečka Miloša spasi muka i bolova koje je imao zbog bolesti bubrega.
Iako su zajedno tek godinu dana, Marija kaže u razgovoru za naš portal da se uopšte nije dvoumila, iako se Milo u početku bunio zbog njene odluke.
„Kada sam ga upoznala pre dve godine, znala sam da ima problem sa bubrezima i da ide na dijalizu. Bio je u Srbiji na listi čekanja za transplataciju, međutim nije imao priliku da dobije bubreg. Mi smo započeli ljubavnu vezu, pre nekoliko meseci smo otpočeli zajendički život i tada sam shvatila da on zaista nije dobro“, priča Marija.
Marija Milojković i Miloš Marković
Foto: Privatna arhiva
Primetila je njegove sve učestalije bolove, iscrpljenost zbog dijalize i nervozu, zbog čega joj je bilo veoma teško.
„Teško je živeti sa nekim i gledati ga kako pati. U junu mu je trobozirala fistula na ruci, poslat je na VMA. Rekli su mu da hitno moramo da pronađemo donora i da je kateter poslednja opcija za dijalizu jer on kad stane, stalo je sve. Onda sam rekla: U redu, ovako ćemo. Pokrećemo akciju preko fondacije Budi human, ja ću da mu dam bubreg“, kazala je odlučna Marija.
Miloš se, kako objašnjava, bunio zbog njene odluke da ona bude donor organa.
„Nije želeo da idem pod nož. Plašio se da mi nešto ne bude, međutim ja sam čvrsto odlučila. Našli smo agenciju u Nišu preko koje smo i došli na kliniku u Turskoj jer u Srbiji nije dozvoljena transplatacija između momka i devojke. Prošli smo Etički sud na kom je utvrđeno da organ, naravno, nije plaćen. Obavili smo sve analize, bili smo pomalo uplašeni s obzirom da imamo različite krvne grupe, te je, svakako, postojala mogućnost da možda neću moći da mu dam bubreg“.
Kompletna podudarnost
Kako dalje objašnjava, sedam dana čekali su rezultate analiza i njegovih i njenih. Na dan Svete Petke, 27. oktobra, saopšteno im je da im se rezultati apsolutno poklapaju.
„Bilo je neverovatno, posebno što sam ja nulta pozitivna krva grupa, a on A negativna. Nije bilo ništa potrebno, baš smo imali sreće. To se sve dešavalo prošle nedelje. Kada smo prošli Etički sud, trebalo je da planiramo povratak u Srbiju, pa da vidimo kada će se obaviti transplatacija. Međutim, otišli smo na ručak i ja sam mu rekla da ne idemo kući dok ne obavimo transplataciju. I sutradan je već sve bilo gotovo“, priča ova hrabra devojka.
Odmah posle operacije, Marija je videla svog dragog koji, i pored bola, nije mogao da sakrije osmeh na licu.
„Obilazila sam ga povremeno, a ja sam već sutradan bila otpuštena iz bolnice. Međutim, želela sam da budem pored njega, tako da sam ostala s njim u bolnici kao njegova pratnja. On je dobro, ima bolove, rana je velika, svaki dan ima ultrazvuk, vade mu krv, rade skener, ali je dobro“, kaže ona.
Oporavak, prema njenim rečima, teče po planu i trebalo bi da se za dvadesetak dana vrate kući.
Njena majka, kako kaže, ništa nije znala, ali je veoma ponosna na svoju ćerku.
„Mami nisam ništa rekla, bila je u totalnom šoku. Znala je da smo u bolnici, ali ne na transplataciji. Kada sam joj sutradan rekla da sam mu ja dala bubreg, samo je izgovorila ‘znala sam’. Najvažnije je da je Miloš dobro. Čujem da neki pričaju: Jao, pa šta ako te ostavi? Ja ga nisam uslovila ni sa čim zbog bubrega. On nije u obavezi da sa mnom provede ceo život, ja sam tako želela. Ovo, zapravo, treba da uradi svaka osoba koja želi i može jer čovek može najnormalnije da živi i sa jednim bubregom. Ja nemam nikakvu terapiju, ništa, samo kontrolu i to je to“, poručuje naša sagovornica.
