Čačak – Neretko možemo videti tužne slike ostavljenih starih ljudi koje su zaboravili svi, pa čak i njihova deca. Međutim, Dejan Pajović iz sela Mršinci kod Čačka nije jedan od tih. Kada mu se majka razbolela i više nije imao ko da vodi brigu o njoj, ovaj čovek je napustio svoj posao i vratio se u selo ne želeći da se njegova majka muči sama i zavisi od drugih ljudi.
On je taj koji daje majci insulin svaki dan i brine o njoj na svaki mogući način jer je nepokretna. Kako je vezan sa ovo selo, jedini izvor prihoda mu je nadnica od koje ne beži, a važi za čestitog i poštenog radnika. Ipak, njegova zarada nije bila dovoljna da skupi novac da koliko toliko sredi dotrajali kućerak, pa su on i bolesna majka živeli u veoma nehumanim uslovima u samo deset kvadrata, bez vode.
– Kad dune jači vetar svaki put pomislim da je gotovo, da će zidovi da se obruše na mene i majku. Kad pada kiša svuda prokišnjava, pa vodu skupljam po sobama. Pokušavao sam da zakrpim više puta, ali je kuća toliko stara i u lošem stanju da nema pomoći. Zbog primanja najniže porodične penzije i tuđe nege, ne mogu da podignem kredit i nemam dovoljno sredstava da okrovim i sredim kuću, rekao je ranije za RINU Dejan.
Za teškoće bolesne majke i sina koji brine o njoj, malo je ko znao jer se Dejan nikada nikome nije žalio. Svako jutro ide u prodavnicu peške oko dva i po kilometra da majci kupi hranu. U pitanju su veliki izdaci jer dijabetičari ne mogu da jedu svu hranu, već posebnu koja nije ni malo jeftina. Iako nikom nije pričao, Dejanova muka i borba nisu ostale neprimećene. Da se pomogne ovom poštenom čoveku angažovao se lično gradonačelnik Čačka, Milun Todorović.
– Vodu smo doveli do kuće Pajovića, to je završeno a završava se i kanalizacija. Postavili smo temelj za novu kuću i to će biti gotovo u narednih mesec dana kada će se Dejan i njegova majka Slobodnka smestiti u svoj novi, topli dom. On je žrtvovao svoj posao nakon smrti svoje sestre kako bi negovao bolesnu majku, to je izuzetno herojski čin i zato smo odmah odlučili da mu pomognemo, rekao je Milun Todorović.
Osmeh na Dejanovom licu i njegove majke rekao je više od hiljadu reči, jer ni sami nisu očekivali da će im neko na ovaj način pomoći.
– Ja nemam reči da se zahvalim, pre svega gradonačelniku. Da prošle godine nije došao u moju kuću još bi živeli u veoma teškim uslovima. Dobili smo vodu što nam je mnogo pomoglo jer sam je na leđima donosio svaki dan, pomogao mi je i sa drvima, sada se gradi i kuća. Nikad neću rečima moći da iskažem koliko smo zahvalni i koliko su nam pomogli, rekao je za kraj Dejan Pajović.
