Ljudi sada, za stvari koje su ranije rešavali u sekundi, sada moraju da se dugo premišljaju
Izbor reči godine 2024. po Oksfordskom rečniku je “trulež mozga”, termin koji, nažalost, savršeno opisuje stanje u kojem se nalazi naše mentalno zdravlje u digitalnom dobu. Internet, sa svim svojim informacijama, postao je glavni krivac za opadanje kognitivnih sposobnosti, a kako tvrdi profesor dr Ranko Raičević, predsednik Udruženja neurologa Zapadnog Balkana, ovo je samo jedan od simptoma šireg problema.
U razgovoru za „Jutro“ na Prvoj, dr Raičević je objasnio kako stalna preplavljenost informacijama utiče na naš mozak, smanjujući njegov kapacitet za koncentraciju i pamćenje. “U vreme kada su ‘romansa’ i ‘skromnost’ bile u konkurenciji za reč godine, ‘trulež mozga’ je osvojila prvo mesto. Informacija je previše, a naše sposobnosti da se nosimo sa njima sve slabije”, istakao je Raičević.
Doktor je naveo da je još 2007. godine istraživanje pokazalo kako su čak i jednostavni mejlovi negativno uticali na pažnju, smanjujući kapacitet mozga za skladištenje informacija za 25%. Danas, kako internet i mobilni uređaji postaju neizbežna svakodnevica, mozak više ne može da izdrži pritisak. Prvenstveno zbog konstantnog bombardovanja novim informacijama, ljudi danas mogu da održe pažnju na ekranu samo 35 sekundi, dok je pre 20 godina ta brojka bila 2,5 minuta.
Zašto dolazi do “truljenja mozga”?
Mozak, iako impresivno razvijen sa bilijardama neurona, nije neograničen. Ima kapacitet za ogromnu količinu informacija, ali s obzirom na konstantnu potrošnju beskorisnih podataka, postaje preplavljen. “Mozak sve manje vremena ima da razluči šta je bitno, a šta nije. Ljudi sada, za stvari koje su ranije rešavali u sekundi, sada moraju da se dugo premišljaju”, rekao je Raičević, dodajući da se ovaj problem sve češće primećuje i u klinikama.
Digitalna demencija: Novi oblik bolesti?
Stručnjaci govore o fenomenu digitalne demencije, što nije prava demencija, ali se sve više pokazuje kao ozbiljan problem. “Mozak je preplavljen informacijama koje ne prestaju da stižu. Kao da stalno punimo dno prazne šolje, ali nikada ne stižemo da je ispraznimo”, objašnjava neurolog, dodajući da je mozak pod neprestanim stresom pokušavajući da procesuira stalne talase novih podataka.
Kako se nositi s “truljenjem mozga”?
Dr Raičević upozorava da je ovo, u stvari, aktivna destrukcija koju sami omogućavamo kroz prekomerno korišćenje tehnologije. Prosečna osoba danas provodi 6 do 7 sati dnevno pred ekranima, što je dramatično povećalo opterećenje na mozak. Uz to, konstantni stres izazvan stalnim porastom dopamina, hormona koji nas održava budnima, stvara stanje hipersenzitivnosti koje ometa normalan rad tela i uma.
Kako bi se sprečio dalje pad mentalnih sposobnosti, dr Raičević savetuje racionalan pristup informacijama. „To je gotovo kao zavisnost. U društvenim prostorima, kao što su kafane, telefoni ne bi trebalo da se koriste. Deci bi trebalo ograničiti vreme koje provode uz ekran, a odrasli bi trebalo da praktikuju fizičku aktivnost i obavezno se pridržavaju režima sna – najmanje 7 do 8 sati kontinualnog sna”, zaključio je Raičević.
Rešenje je u našim rukama: smanjenje vremena provedenog na internetu, veća fizička aktivnost i kvalitetan san ključni su faktori za očuvanje zdravlja mozga u digitalnom dobu.
najzena.rs
