Studija je razmatrala dve velike studije na populaciji od 101.000 ljudi – skoro 60.000 žena i oko 40.000 muškaraca
Naučnici su otkrili da žene koje piju najmanje 400 mililitara (ml) mleka dnevno imaju veću verovatnoću da dožive srčani ili moždani udar. U riziku su i žene koje konzumiraju obrano, odnosno mleko sa manje masti.
Istraživači studije Univerziteta Upsala u Švedskoj, koja je objavljena u BMC Medicine, ustanovili su da mlečni šećeri – laktoza, mogu da izazovu upalu u ćelijama tela tokom vremena, i da stvore dodatno opterećenje za srce.
Studija je razmatrala dve velike studije na populaciji od 101.000 ljudi – skoro 60.000 žena i oko 40.000 muškaraca. Učesnici popunjavali upitnik o svom načinu života i ishrani, a praćeni su 33 godine.
Konkretno, oni koji su svakodnevno konzumirali mleko sa manje masti tokom cele studije imali su pet odsto veći rizik od koronarne bolesti srca – uključujući srčanu insuficijenciju, srčani udar i moždani udar.
Utvrđeno je da što su žene više pile mleka, to se rizik povećavao.
Žene koje su pile 600 ml mleka dnevno povećale su rizik za 12 odsto, a za 21 odsto kada su pile 800 ml.
Kafe sadrže puno mleka
Velike šoljice kafe u kafićima često sadrže pola litre mleka (560 ml), a većina mleka je i u kapućinu.
Istraživači su rekli da su nalazi slični za punomasno, srednje masno i nemasno mleko.
Kažu da bi uključivanje fermentisanih mlečnih proizvoda u ishranu umesto mleka, kao što je je jogurt, mogla da ublaži deo rizika. Fermentisani mlečni proizvodi sadrže manje laktoze od mleka, jer proces fermentacije razgrađuje deo laktoze mleka.
– Zdrava ishrana je neophodna za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Naša analiza podržava povezanost između unosa mleka većeg od 300 ml dnevno i veće stope ishemijske bolesti srca i infarkta miokarda (srčanog udara) posebno, kod žena, ali ne i kod muškaraca. Veći rizik kod žena je evidentan bez obzira na sadržaj masti u mleku – naveo je za časopis BMC Medicine, autor studije profesor Karl Majkslon, prenosi „Daily mail“.
Kardiovaskularne bolesti, koje uključuju srčane i moždane udare, a uglavnom su povezane sa nakupljanjem masnih naslaga unutar arterija, što povećava rizik od krvnih ugrušaka.
Mleko i mlečni proizvodi su odličan izvor kalcijum-fosfora, proteina i drugih hranljivih materija koji su od vitalnog značaja za zdravlje kostiju.
Međunarodna fondacija za osteoporozu objasnila je da je kalcijum glavni građevinski blok skeleta. Nedostatak kalcijuma može da dovede do slabljenja kostiju tokom vremena, i da poveća rizik od osteoporoze – uzrokujući da kosti postanu lomljive.
