Anestezija koju dobijate kada ste podvrgnuti operaciji deluje na mnogo drugačiji način nego što mislite, a anesteziolog Entoni Kaveh otkriva o čemu se radi.
Kada idete na operaciju, morate ispuniti standardne preoperativne pripreme, zatim se obavlja razgovor sa vama kako bi se procenilo da li ste potpuno spremni da se podvrgnete hirurškom zahvatu, kako se anesteziolog ne bi suočio sa neprijatnim iznenađenjima.
Nakon toga, lekari vas smeste u bolnički krevet u bolničkoj haljini. Nakon toga, anesteziolog vam ubrizgava određenu količinu anestetika i govori vam da udahnete malo vazduha i brojite od deset pa unazad. Za tren oka, pacijent ponovo otvara oči i saznaje da je operacija bila uspešna, ali se ne seća ničega jer je spavao. Anestezija zapravo ne uspavljuje
Anesteziolog Entoni Kaveh na Jutjub kanalu Medical Secrets, tvrdi da vas anestezija uopšte ne uspavljuje, da to nije lek za spavanje, već je puno drugačija od onoga što mnogi ljudi misle.
“Mi vam dajemo lek koji isključuje vaš mozak, čineći vas potpuno nesvesnim kako ne biste osećali bol. Zatim, ako je potrebno dajemo vam lekove koji paralizuju vaše telo, a takođe dajemo i lekove koji ‘brišu’ vaša sećanja kako biste bili manje anksiozni i smanjili rizik od PTSD-a pod anestezijom”, objasnio je.
Iz Nacionalnog instituta za zdravlje navode: “Uprkos mnogim sličnostima, jasno je da nesvesno stanje uzrokovano anestezijom nije spavanje. Postoje neke temeljne fiziološke razlike koje sugerišu da ta dva stanja nisu tako bliska neuralnim korelatima kako se često opisuje.”
ako je zanimljivo razmišljati o nauci koja stoji iza toga i razlici između omamljenosti i sna, to je apsolutno zastrašujuće, slažu se i pratioci.
“Zvuči dosta strašnije kad to tako opisujete”, napisao je jedan korisnik.
“Ovo je zapravo zastrašujuće”, glasi drugi komentar.
“Ovo je stvarno istina! Biti pod anestezijom je tako čudno, prvo brojiš… onda bum, oporavljaš se… četiri do šest sati je trajalo kao četiri do pet minuta”, piše sledeći.
Neki ljudi su ispričali svoja loša iskustva, zbog kojih sada imaju problema kada idu na operaciju.
“Ovo je traumatizujuće. Posle moje prve otvorene operacije srca, moj mozak se ‘probudio’ pre mog tela, tako da sam mogla čuti svoju majku, hirurga i doktore koji su bili u sobi, ali nisam mogla da pomerim nedan deo tela, ni glavu, ni da otvorim oči, ništa… to je bilo apsolutno zastrašujuće!”
