Telefon je tih. Dan za danom. I isto pitanje mi se stalno vrti po glavi: “Zašto? Zašto su moja deca, koju sam odgajila, hranila i grejala svojom dušom, odjednom postala stranci? Zašto ignorišu, ne zovu, odgovaraju suvo i nevoljno?”
U takvim trenucima čini se da se srce smanjuje na veličinu naprstka. Unutra je bes, ogorčenost, gorčina. Kako čovek može da ne viče na nepravdu? Kako izbeći da se napadate na prekore? Kako održati poštovanje prema sebi?
1. Priznajte svoja osećanja, ali ne dozvolite da vas kontrolišu.
Kada nas deca ignorišu ili, još bolnije, pokazuju otvoreno nepoštovanje, u nama se budi oluja. Ogorčenost, bes, gorčina – to je prirodno. Ti si živa osoba, a ne bronzani spomenik.
Dozvolite sebi da iskusite ova osećanja. Ne odbijajte ih i ne ubeđujte sebe da “nije to ništa strašno”. Sve što je strašno je strašno. Ali evo najvažnije stvari: ne dozvolite da vaše emocije preuzmu kormilo vašeg broda. Da, bio si povređen. Ali trenutno je posebno važno ostati bistre glave.
Pokušajte mentalno da kažete sebi: “Da, boli. Da, imam pravo da budem ljut. Ali biram da se brinem o sebi umesto da se uništim ovim besom.” Ovo nije stvar slabosti. Ovo je o zreloj snazi – onoj koja zna kako da bude iskrena i pažljiva prema sebi u isto vreme.
2. Prestanite da očekujete priznanje i zahvalnost
Duboko u sebi, često se nadamo da će jednog dana naša deca sve shvatiti, dotrčati sa buketom cveća i reći: “Mama, izvini, bio sam budala.” “Ti si najbolji/najbolja.”
Ponekad se to dešava. Ali, iskreno, češće nego ne. I što duže čekamo na priznanje, to oštrije osećamo njegovo odsustvo. Iščekivanje postaje težak teret na srcu.
Najbolja stvar koju možete učiniti za sebe je da tiho uklonite ovu težinu. Prepoznajte svoj rad i svoju ljubav prema sebi. Bez spoljašnjeg aplauza. Bila si dobra mama, čak i ako to sada niko ne kaže. Tvoj doprinos nije u pohvalama, već u životu koji si pomogao da se izgradi. Potapši se po ramenu. Ovo je važnije od hiljadu tuđih reči.
3. Pronađite granicu između sebe i njihovih postupaka
Postoji jedna suptilna zamka u koju upadamo: počinjemo da doživljavamo postupke drugih ljudi kao sopstvenu procenu. Ako me dete ignoriše, to znači da sam loš/a. Ako govori grubo, to znači da ga nisam dovoljno volela.
Ali istina je da su postupci drugih ljudi njihova priča. Njihove slabosti, umor, žalbe, možda čak nisu ni direktno povezane sa vama. Možda im je hladno ne zbog tebe, već zbog sopstvenih unutrašnjih problema.
Ovo nije opravdanje za njihovo ponašanje. Ali ovo je način da njihovu hladnoću držite podalje od svog srca. Gde su oni, tamo su im izbori. I gde si ti, tamo je tvoj život. I tvoje je pravo da ostaneš topao, bez obzira na sve.
4. Uklonite se iz uloge “žrtve”
Kada nas uvrede oni koje smo bezrezervno voleli, lako je upasti u ulogu žrtve: “Trudila sam se, nisam spavala noću, a oni…”. I taj osećaj je razumljiv, kao stari kaput je – udoban, ali težak i prekriven hiljadama zakrpa.
Ali znate li koja je opasnost? Žrtva je uvek nemoćna. Ona ne može ni da promeni situaciju niti da iz nje izađe dostojanstveno. Ona samo pati. Nisi rođen da patiš, zar ne?
Prestani da govoriš sebi: “Ne mogu ništa da uradim.” Možeš. I prva stvar koju možete učiniti jeste da prestanete da hranite nezahvalnost svojom pažnjom. Prestanite da svaki put ponovo proživljavate trenutke bola. Recite sebi: “Ja nisam žrtva. Ja sam žena sa iskustvom, dostojanstvom i pravom na poštovanje.” Ova promena počinje iznutra. Nežno ali čvrsto. Ne glasnim sloganima, već unutrašnjom odlukom da više ne dozvolite sebi da se davite u negodovanjima.
5. Obnovite svoj odnos na novi način
Mnogi ljudi se vređaju zbog svoje dece, nastavljajući da očekuju istu toplinu i bliskost od njih. Kao da je vreme stalo, ali odnosi su ostali isti: mama brine, deca joj zahvaljuju.
Ali deca su odrasla. Promenili su se. A možda i odnos treba da se promeni.
Pokušajte da na njih ne gledate kao na “decu”, već kao na odrasle. Sa svojim neobičnostima, slabostima i osobinama. Ne hranite ih kašičicom sa pažnjom ili očekivanjima. A izgradnja novih odnosa je na nivou od odraslog do odraslog. Mirno, sa granicama. Bez nametanja, bez moljenja za ljubav.
Ponekad se ove nove veze mogu sačuvati. Ali ponekad je to ono što vam daje šansu za pravo poštovanje. Ne kroz suze i prekore, već kroz smireno prihvatanje: “Ti si za svoj život, ja sam za svoj.”
6. Više brinite o sebi nego o ispravnosti ponašanja drugih ljudi
Kada se deca ponašaju grubo ili hladno, želite da ih ponovo “obrazujete”. Objasniti, posramiti, urazumiti. Ali iskreno, to je kao da kucate na zatvorena vrata iza kojih nema nikoga.
Trošite svoju energiju bolje na sebe. Za vaše interese, vaše zdravlje, vaše radosti. Za čaj sa prijateljem, šetnju parkom, omiljenu knjigu ili TV seriju koja vas nasmeje.
Kada brinete o sebi, to je kao da gradite nevidljivu, toplu kuću oko sebe. I onda te tuđa hladnoća ne uništava tako lako. Jer imaš gde da se vratiš – u sebe.
I znaš šta? Ponekad, kada deca vide da više ne jurite za njihovom pažnjom, počinju sama da se obraćaju vama. Zato što želiš da budeš pored jake, žive žene. A ne pored iscrpljenih i uvređenih.
7. Dozvolite sebi da gradite sreću – bez obzira na decu
U društvu nam se često govori da majčina sreća leži u njenoj deci. A ako vas deca ignorišu ili vas ne poštuju, to znači da je vaš život protraćen. Kakva okrutna i štetna ideja, zar ne?
Vaša sreća ne mora da zavisi od ponašanja nekog drugog. Tvoja sreća nije nagrada za tvoje zasluge. Ovo je tačno. Jednostavno zato što živiš, dišeš, vidiš nebo i osećaš toplinu šolje u svojim rukama.
Dozvolite sebi da pronađete radost u malim stvarima. U brizi o sebi. U novim hobijima. U komunikaciji sa onima koji vas cene – čak i ako to nisu vaša deca, već prijatelji, komšije, kolege.
Tvoj život je tvoj. I niko ti ne može oduzeti pravo da budeš srećan.
Može biti neprijatno kada vas povrede ljudi koji su vam najbliži. Ovaj osećaj je kao hladna kiša koja dugo ne prestaje. Ali znaš šta? Čak i najduža kiša na kraju prestane, a onda se pojavi sunce.
Tvoja toplina, tvoja vrednost, tvoja snaga su u tebi. Bez obzira na to kako se neko ponaša. I znate, ponekad je najbolja stvar koju možemo učiniti za sebe i za svoju decu da prestanemo da zahtevamo ljubav. I počnite da volite sebe.
