Kao što čovek odrasta i pronalazi svoj put, tako i stablo prolazi kroz faze rasta, spremajući se za nove cikluse godišnjih doba.
Za Kelte je drvo bilo sveto biće – živo, magično, granica između zemaljskog i onostranskog sveta.
Keltsko drvo života smatrano je simbolom neraskidive veze Zemlje i Neba, najživlje prenoseći snagu prirode. Ono oličava moć, mudrost, čast, vitalnost i stabilnost. Kroz korenje drvo nas povezuje s onim što smo nasledili, ali nas krošnja istovremeno poziva da sami pronađemo svoje mesto pod suncem.
Dok deblje drvo asocira na zemlju i materijalni svet, raskošne krošnje simbolizuju ljudsku težnju ka duhovnom miru i radosti.
Iako su mnogi narodi imali svoje “drvo života”, nijedan nije bio tako ujedinjen s prirodom kao Kelti. Po njihovom shvatanju, izvor svakog života leži u plodnosti i rađanju – bilo da je reč o detetu koje se rađa ili o stablu koje niče iz zemlje. Kao što čovek odrasta i pronalazi svoj put, tako i stablo prolazi kroz faze rasta, spremajući se za nove cikluse godišnjih doba.
Svako keltsko pleme čuvalo je svoje sveto drvo u srcu zajednice, i niko se ne bi usudio da ga poseče. Napad na to stablo značio je veliku sramotu i nesreću za celo pleme.
Zbog toga drvo života i danas simbolizuje snagu, moć, porodicu i zajedništvo. Njegov lik često se nosi kao amajlija – na ogrlicama, majicama ili raznim suvenirima – kako bi štitio dom i ukućane od svega lošeg.
izvor prva.rs
