vakodnevnicu, ali je danas srećnija nego ikada.
Živi između Velike Britanije i Egipta, i sa ponosom kaže da joj godine nisu prepreka, već početak nečeg novog i uzbudljivog.Kerol je većinu svog života posvetila obrazovanju, predavala je u škotskoj srednjoj školi. Međutim, brak u kojem je bila nije joj pružao ono što je želela. Godinama je sve postajalo rutina, nešto bez strasti i bliskosti. Nije bilo ni fizičke, ni emotivne povezanosti. Onog trenutka kada je shvatila da se oseća kao da je u “prijateljskom braku”, odlučila je da prekine tu situaciju. Htela je da ponovo oseti strast, nežnost i da se opet oseća živom. Ta odluka iz maja 2016. godine promenila joj je život.
Samo dve godine ranije, na letovanju u Egiptu sa svojom sestrom, Kerol je upoznala Atefa El Havarija, vlasnika hotela i male turističke agencije u blizini Hurgade. Njihova veza bila je od samog početka posebna. Hemija je bila momentalna. Atef je gledao na nju kao da je jedina žena na svetu – bio je šarmantan, topao i pun poštovanja. Kerol kaže da ju je osvojio njegovim pogledom, a Atef joj je kasnije priznao da je očaran njenom svetlom puti i riđom kosom, što je u Egiptu retkost i nešto što je odmah privuklo njegovu pažnju.
Tokom letovanja proveli su mnogo vremena zajedno, a emocije su brzo postale ozbiljne. Iako se Kerol vratila u Škotsku, nešto ju je stalno vuklo nazad u Egipat. Samo šest meseci nakon povratka, spakovala je kofere i otputovala bez povratne karte. Napustila je posao u školi i stavila ljubav ispred svega.
Odluka nije bila laka i naišla je na mnogo nerazumevanja. Prijatelji, kolege, pa čak i njena sestra mislili su da je luda zbog te žrtve. Ali Kerol nije mogla da ignoriše svoja osećanja. Nije htela da živi sa pitanjem šta bi bilo kad bi otišla. Zato je hrabro krenula u novu avanturu, spremna na sve izazove koje donosi život između dve kulture i dva sveta.
Danas, Kerol i Atef žive između dve zemlje – deo godine provode u Egiptu, deo u Velikoj Britaniji. Iako se suočavaju sa kulturološkim razlikama, ključ njihove veze je iskreno razumevanje i otvorena komunikacija. Strast je sastavni deo njihovog odnosa, a Kerol naglašava da su i oni jako aktivni u intimnom životu, što često iznenađuje ljude.
Ona ističe da je Atef musliman, ali da njegovo poimanje ljubavi i intime u braku ima mnogo zdraviji pristup od onog koji je viđala u hrišćanstvu. Islam, kako kaže, ohrabruje intimnost i bliskost u braku, što je nešto što je kod njih vrlo otvoreno i prisutno. Čak i kad Atef ima poslovne obaveze koje ga zadrže u hotelu, Kerol ide kod njega i zajedno provode noć, što pokazuje njihovu bliskost i posvećenost.
Kerol je svesna da veza između žene iz Evrope i muškarca iz Egipta može izazvati predrasude i osude. Često je nazivaju “ženom koju su prevarili zbog pasoša,” ali ona odlučno odbacuje te stereotipe. Atef nikada nije tražio ništa od nje, jer ima svoj život, porodicu i posao. Njihova veza nije zasnovana na interesima, već na dubokoj povezanosti, kako fizičkoj, tako i duhovnoj.
Poruka koju Kerol šalje ženama širom sveta je snažna i ohrabrujuća. Na pitanje da li se kaje zbog svog izbora, odgovara sa sigurnošću da ne žali ni jednog trenutka. Prvi put u životu je iskrena prema sebi i srećna je zbog toga. Njene reči odišu snagom i mudrošću: život se ne završava sa četrdesetom, već može da počne iznova u pedesetoj, šezdesetoj, ili bilo kojoj dobi. Najvažnije je ne zaboraviti da svako zaslužuje da voli i bude voljen.
Ova priča o Kerol El Havari pokazuje kako hrabrost da se promeni sopstveni život i prati srce može doneti istinsku sreću i ispunjenje. Njena spremnost da rizikuje stabilnost i udobnost zbog istinske ljubavi i prave povezanosti inspiriše sve one koji osećaju da im nešto nedostaje u životu. Njena životna transformacija dokaz je da godine nisu prepreka, već samo broj, i da pravo vreme za sreću može biti baš sada.
