Rak je od tada metastazirao na jetru, vrši pritisak na gušteraču i uzrokuje česta krvarenja koja zahtevaju transfuzije krvi na svaka četiri dana
Neki ljudi saznaju da imaju rak na najočekivanije načine: tokom rutinskih pregleda, redovnih kontrola ili zbog jasno vidljivih simptoma.
No, postoje i oni čiji je put do dijagnoze bio neočekivan i neobičan, ponekad čak i slučajan. Upravo takve priče često podsećaju koliko je važno biti pažljiv prema svom telu i ne ignorisati ni najmanje znakove.
Dejv Pekston (38) iz Ujedinjenog Kraljevstva naručivao je lekove za anksioznost i upravo se spremao da prekine poziv kad ga je farmaceut upitao: “Imate li još kakvih problema?”.
To je navelo Dejva da spomene svoju neobično tamnu stolicu, nešto zbog čega inače ne bi potražio lekarski savet. Samo četiri dana nakon razgovora sa svojim lekarom opšte prakse, endoskopija je otkrila da Dejv ima rak dvanaesnika, prvog dela tankog creva, piše Daily Express.
Naknadni CT pregled potvrdio je da se radi o četvrtom stupnju planocelularnog karcinoma, čime je Dejv svrstan u vrlo mali broj ljudi koji ima taj oblik raka sa samo 22 potvrđena slučaja širom sveta.
Rak je od tada metastazirao na jetru, vrši pritisak na gušteraču i uzrokuje česta krvarenja koja zahtevaju transfuzije krvi na svaka četiri dana.
Iako lekari još nisu dali prognozu, Dejv trenutno prolazi šestomesečni tretman hemoterapijom da bi smanjili tumor i prima radioterapiju za kontrolu krvarenja. Zbog retkosti planocelularnih tumora dvanaesnika, nisu sprovedena ispitivanja da bi se utvrdila učinkovitost imunoterapije, što Dejvu onemogućuje pristup ovoj opciji, stoga je odlučio da pokrenje kampanju prikupljanja sredstava da bi prikupio 180 hiljada funti (oko 207 hiljada evra) potrebnih za 24 ciklusa potencijalno životno spašavajućeg lečenja.
“Ovo je zastrašujuće, a nuspojave lečenja su užasne, ali jako sam zahvalan apotekaru što me je kontaktirao. Primetio sam neobičnu stolicu, ali nisam tome pridavao veliku važnost”, rekao je Dejv. Objasnio je da je dijagnoza bila veliki šok.
“Sve o čemu sam mogao da mislim bio je moj sin, samo sam briznuo u plač. No, znao da moram da nastavim s tim. Rak je toliko redak da ne mogu reći koliko mi je vremena ostalo, samo da me leče da bi mi produžili život”, izjavio je.
Od njegovog važnog razgovora s farmaceutom 7. februara, a nakon endoskopije 6. marta, čak i jednostavne aktivnosti poput igre sa sinom, koji ima devet godina i šetnje psa izuzetno ga iscrpljuju.
“Sve je to jako strašno i svaki dan je neprekidna i iscrpljujuća borba”, priznao je Dejv.
Dodao je i da lekari ne znaju kako je tako mlad dobio tako retku bolest i da se verovatno radi o “lošoj sreći”.
Rekao je da imunoterapija ima dobre rezultate u lečenju planocelularnih tumora.
“Nakon šest meseci nadam se da ću biti u remisiji i gledati prema Božiću i novom početku.
„Osim ako niste prošli kroz nešto ovakvo, stvarno ne razumete koliko je život dragocen. Samo želim što više vremena sa svojom porodicom”, zaključio je Dejv.
PREUZETO
