Tipičan broj otkucaja srca kreće se od 60 do 80 otkucaja u minuti. Bez obzira na to, pojedinci koji pokazuju prevlast parasimpatičkog nervnog sistema, posebno oni koji se bave atletskim aktivnostima, mogu doživeti otkucaje srca od približno 56 otkucaja u minuti. Suprotno tome, značajan segment populacije pokazuje povećan broj otkucaja srca, sa prosečno oko 100 otkucaja u minuti, što se smatra nepovoljnim.
Slično tome, određena doza lekova se daje značajnom broju pacijenata sa dijagnostikovanom koronarnom bolešću, što je najčešća dijagnoza. Nakon pregleda, može se primetiti da je broj otkucaja srca neprekidno na 110 otkucaja u minuti. Za procenu prosečnog ritma treba primeniti Holter monitor. Često su ove osobe potpuno zdrave; međutim, potrebno je uraditi određene analize, pre svega da bi se otklonila mogućnost problema sa štitnom žlezdom“, pojasnio je kardiolog.
Pojedinci iz Srbije izražavaju najveću zabrinutost u vezi sa aritmijama.
“Postizanjem poboljšane fizičke kondicije, broj otkucaja srca ima tendenciju da se smanji. Brojni faktori utiču na to, a jedan od njih je srčani ritam. Postoji značajan broj aritmija, pri čemu mnogi pacijenti izražavaju zabrinutost izjavom: ‘Moje srce kuca.’ Ovaj osećaj je među najtežim iskustvima za osobe sa kardiovaskularnim problemima. Dok je značajan deo aritmija benigni, ovi slučajevi obično nisu opasni po život koji prijavljuje lupanje srca bez zabeleženog otkucaja srca na EKG-u“, otkrio je dr Simić.
Najznačajniji katalizator utiče na mlade.
“Stres služi kao značajan okidač. Zdrava, mlada osoba može, usled stresa, napetosti i značajnih životnih izazova, da uđe u stanje koje karakteriše lučenje povišenog nivoa kateholamina. To rezultira promenama srčanog ritma; dok ove aritmije nisu posebno opasne, one se javljaju kao vrlo simptomatična dejstva kod pacijenata”, objasnio je i kardiograf.
„Kada spoljašnje temperature porastu, telo nastoji da spreči pregrevanje. Ovo zahteva povećano opterećenje srca, što dovodi do pojačanog protoka krvi kroz kožu; međutim, ovakvi uslovi povećane srčane aktivnosti mogu predstavljati potencijalne rizike. Pojedinci sa srčanim oboljenjima moraju da budu izuzetno oprezni tokom perioda visokih temperatura i održavaju otvorenu komunikaciju sa svojim zdravstvenim ustanovama, čak i ako im krvni pritisak bude otvoren. Stariji od 70 godina treba da se uzdrže od uzimanja jednog ili dva leka za krvni pritisak, jer bi to moglo da dovede do daljeg pada pritiska, što dovodi do komplikacija“, naveo je kardiolog, koji je primetio i zabrinjavajući trend porasta incidenata srčanog udara kod mlađih osoba.
Moj prijatelj, koji je takođe pacijent, naišao je na mašinu koja radi za košenje trave i korova u jednoj vikendici oko 11.30 ujutru tokom posebno toplog vremena. Posle dva sata ove aktivnosti, on se srušio i potom stigao u Urgentni centar. Sada je dobrog zdravlja; međutim, važno je napomenuti da su mladi pojedinci na sličan način izloženi riziku. Bavljenje takvim aktivnostima na povišenim temperaturama treba izbegavati.
U Srbiji je incidenca mortaliteta od kardiovaskularnih bolesti najviša. Uočljiv je trend koji ukazuje da mlađi pojedinci sve češće imaju bolesti i srčane udare. Upravljanje faktorima rizika je i dalje neadekvatno, jer značajan broj mladih puši i ispoljava nekontrolisane navike u ishrani. Osim toga, nivo njihove fizičke aktivnosti je nedovoljan, što predstavlja opasnost za osobe starije od 35 godina. Dr Dragan Simić je istakao konkretan slučaj 85-godišnjeg pacijenta koji je doživeo srčani udar, rekavši: „On je veoma mlad čovek, čuvajte se.“
