Slabost srce je jedna od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema u našem narodu, a kardiovaskularne bolesti su prve na spisku uzročnika smrti. Prof. dr Petar Seferović, čuveni kardiolog, se zato detaljno osvrnuo na ovu temu i otkrio šta razara srčani mišić u razgovoru za RTS Ordinaciju.
Često čujemo da masnoća, slatko, alkohol nikako nisu dobri za celokupno zdravlje organizma, ali profesor naglašava da je ključna umerenost u svemu, jer tada ostaje vrlo malo prostora za nastanak problema.
“Najvažnije je u svemu biti umeren. Slabljenje srca je veoma veliki klinički sindrom, koji nastaje kao posledica srčanog oboljevanja, najčešće koronarnih arterija. I to je ono što želimo da sprečimo”, započinje priču kardiolog.
Takođe, otkriva da je fizička aktivnost važna, te da svaka jača srce.
“Svaka aktivnost se u toku dana se sabira. Nikada ne izađem iz kuće, da nemam 20 minuta vežbi koje predsatvlju neku vrstu modifikacije koje smo radili u školi švedskih vežbi, to su najnormalnije vežbe, ruke, kukovi, vrat, sklekovi, zgibovi, trbušnjaci. To je jedna stvar, ali nije dovoljno. Onih čarobnih 7.500 koraka, sve se računa, uzbrdo, nizbrdo. Pazite 7.500 koraka je pola sata”, rekao je dr Seferović.
“Ono što je dokazano je da su pozitivne posledice fizičke aktivnosti nesagledive, čak i za bolesne od srčane slabosti. Mi smo kao jednu od najvažnijih preporuka rekli da svi bolesnici od srčane slabosti osim onih koji su vezani za krevet treba da imaju određen nivo fizičke aktivnosti”, kaže dr Seferović i objašnjava da je šta ćete i kako biti aktivni zavisi od ličnog afiniteta, dok ponovo ističe da li išta slabi srce:
“Setite se moje prve rečenice, sve je u umerenosti, ako dižete tegove kao besni, a nikada to niste radili, desiće vam se ono što se desilo dvojici mojih drugova, a to je da su umrli. Ljudi su se oženili mladim ženama, hteli su da budu isklesani, imali su intenzivne fizičke aktivnosti, jedan je umro posle osam meseci, drugi posle godinu dana. Obojica su umrli u teretani. Hoću da kažem, sve je dobro što nije preterano. Moramo znati ko smo mi, da, stalne kontrole su najvažnija stvar, ako se ne desi nešto nepredvidivo”, kardiolog dr Petar Seferović.
Upozorava da ukoliko imamo u porodiici preranu smrt zbog kardiovaskularnih problema, moramo da pojačamo opreznost i neke preglede obavimo ranije, genetika je od velke važnosti za obolevanje srca.
“Na povišeni krvi pritisak posebno mora da se obrati pažnja. Danas se fantastično leči, ako je na vreme otkriven. Nemojte mnogo dosoljavati hranu, držite pritisak u granicama 140 sa 90. Nikada nemojte čekati da pređe granicu. I ne merite ga svaki dan, dobro je dva puta nedeljno. Nikako ujutru, tada je najveći. Najbolje je oko podne, ili oko šest popodne”, savetuje.
Stres jeste neizbežan u današanje vreme, ali potrebno je da naučimo da ga kanališemo na pravi način.
“Druga emocija je hronični negativni strest za opstanak, reputaciju, želju da se napreduje, dovodi do povećanja simpatičkog tonusa koji ubrzava srčani rad i podiže krvi pritisak ili prouzrokuje aritmije koje su veoma opasne. Srce je savršen organ, ali ako se kontrakuje u minuti mnogo više od 60 puta, njegov vek trajanja je manji, ulazi u vazu trošenja.
Prof. dr Seferović naglašava da je upostavljanje dijagnoze od predusnog značaja za uspešno lečenje.
“Srčana slabost je izuzetno teška bolest. Osoba koja je ima ne može da obavlja poslove kao pre, osećaju malaksalost, loše spavaju, ima otoke na nogama i stomaku. Česta je, nije izlečiva, ali se može držati pod kontrolom, postavljanje dijagnoze je od najveće važnosti”, zaključio je karidolog dr Petar Seferović.
(Espreso/Stil/Vukašin Ristić/Prenela: N.J)
