Venčanje je izgledalo kao bajka – dok mi otac nije stisnuo ruku i šapnuo: “Ulazi u auto odmah.” A ono što mi je rekao kada smo stigli kući – zauvek je promenilo moj život…
Zvona su još odzvanjala dok je otac stezao moju ruku. “Odmah u auto,” rekao je, glas mu je bio oštar.
“Šta se dešava?” pitala sam, ali me nije pogledao. Ethan je krenuo za nama, ali jedan pogled mog oca ga je zaustavio.
U kolima – tišina. Samo zvuk guma na asfaltu. Srce mi je tuklo kao ludo, svaka sekunda trajala je večnost.
Kod kuće, konačno je progovorio. “Anna,” rekao je tiho, “čovek za kog si se upravo udala… nije onaj za koga se predstavlja.”
Krv mi je proključala u ušima. “Kako to misliš?”Otac je izvukao debelu kovertu iz kasete i pružio mi je. “Pročitaj. I shvati zašto sam te odveo.”
Ruke su mi drhtale dok sam kidala pečat – a ono što sam videla unutra preokrenulo je ceo moj svet…
Dokumenti su pali u moje krilo. Fotografije, izveštaji, kopije pasoša. Na svakoj slici – Ethan, ali sa drugim imenom.
Jedan pasoš na ime “Ryan Cole”, drugi na ime “Ethan Blake”. U jednom dosijeu – beleške o prevarama i proneverama.“Ne…” prošaputala sam. “Ovo nije istina.”
“Nažalost jeste,” rekao je otac. “Pratio sam ga mesecima. Lažirao je sve – čak i fakultetske diplome. Imao je tri različita identiteta u poslednjih pet godina. Nisi mu žena, Anna. Ti si mu sledeća žrtva.”
Ruke su mi se stegle. U glavi mi je odzvanjalo sve – njegove priče, njegove isprike kada kasni, čudne telefonske pozive. Sve je sada imalo smisla.“Zašto mi nisi rekao pre venčanja?” pitala sam kroz suze.
Otac je uzdahnuo. “Nisam imao dokaze do jutros. Nisam mogao da te optužim bez nečega što bi mogla da vidiš sopstvenim očima.”
Te noći nisam spavala. Dok je venčanica još ležala na stolici, ja sam čitala dosije ponovo i ponovo, dok mi srce nije postalo hladno.
Sutradan sam se našla sa Ethanom. Kada me je ugledao, pokušao je da se nasmeje. “Gde si nestala sinoć?”
Pružila sam mu koverat. Njegovo lice je u trenu izgubilo boju. “Ko ti je ovo dao?”“Moj otac. I pre nego što pitaš – sve je provereno.”
Pokušao je da priđe, da objasni, ali ja sam se povukla. “Brak je poništen. Policija ima kopiju dokumenata. Ako pokušaš da me kontaktiraš, završićeš iza rešetaka.”
Nije rekao ništa – samo je okrenuo leđa i otišao.Mesec dana kasnije, saznala sam da je uhapšen u drugoj državi zbog prevare. Ja sam, po prvi put od venčanja, udahnula slobodno.
Naša kuća više nije mirisala na cveće i pirinač sa svadbe, ali mirisala je na mir – i to je bilo dovoljno.
