Svi su se smijali kada je mašinistica uzimala ostatke hrane – dok kamera nije otkrila istinu.„Jesi li je vidio sinoć?“ šapnuo je kuhar Marko. „Uzela je kesu s ostacima – mesne okruglice, tjesteninu, čak i lazanje.“
„Vjerovatno hrani mačke u dvorištu,“ nasmijao se konobar.„Ili sebe,“ dodao je drugi. „Sirotica vjerovatno nema šta da jede kod kuće.“
Ellie je prolazila tiho, noseći plastičnu kesu, dok su njihovi glasovi punili kuhinju.Samo je Rosa, glavna konobarica, osjetila knedlu u grlu. „Ne sviđa mi se kako je ismijavate,“ rekla je menadžeru Toniju.
„Ona je dijete koje vrijedno radi. Možda postoji razlog.“Toni je slegnuo ramenima. „Neću ništa reći dok ne vidim snimak.“Te noći je uključio sigurnosnu kameru – i ono što je vidio promijenilo je sve…
Na snimku je Ellie prvo pažljivo odvajala porcije koje niko nije naručio. Nije dirala tuđu hranu, nije kršila pravila – samo je spašavala ono što bi završilo u smeću.Toni je nastavio da gleda, radoznao.Kamera je prikazala kako izlazi u hladnu noć, stegla kesu na grudima i zaustavila se pored kontejnera.
Tamo je čekalo dvoje ljudi – žena i dječak od možda šest godina, obučeni u tanke jakne.Ellie im je pružila kesu i sagnula se, osmjehujući se dječaku dok mu je pružala krišku hljeba.
Dječak ju je zagrlio, a žena joj je stisnula ruku u znak zahvalnosti.Ellie nije uzela ništa za sebe – samo se okrenula i polako krenula kući, umorna, ali s blagim osmijehom na licu.
Toni je premotao nekoliko prethodnih noći – scena se ponavljala. Svake večeri ista porodica, ista rutina.Sutradan, Toni je okupio osoblje.„Pogledajte ovo,“ rekao je, puštajući snimak.U kuhinji je zavladala tišina dok su gledali kako Ellie dijeli hranu.
Neko je spustio pogled, posramljen. Konobar koji se rugao sinoć je tiho rekao: „Nisam imao pojma…“Rosa je obrisala suzu. „Zato sam rekla da ne sudite.“Te večeri, kada je Ellie završila smjenu, dočekala ju je cijela ekipa.
„Od večeras,“ rekao je Toni, „ostatke ćemo pakovati zajedno – i biće ih dovoljno za tu porodicu i još nekoga.“Ellie je bila zatečena. „Hvala,“ šapnula je. „Oni žive u skloništu. Ne jedu ako ja ne donesem nešto.“Rosa ju je zagrlila. „Više nećeš biti sama u ovome.“
Od tada, Carmine’s Bistro je uveo program doniranja hrane. Hrana je svake noći stizala do skloništa.A Ellie? Po prvi put je sjela s ostalim zaposlenima za večeru nakon smjene. Niko se više nije smijao – sada su je gledali kao heroja.
