Stari čovek, imućni zemljoradnik iz sela, bio je udovac deset godina. Njegova prva žena ostavila mu je tri kćerke, sve već udate, ali u njegovom srcu ostala je neispunjena želja – da ima sina koji će nastaviti prezime i brinuti o imanju.
Upravo zbog toga odlučio je da se ponovo oženi. Njegova nova supruga bila je devojka iz siromašne porodice, jedva dvadeset godina stara, lepa i nežna poput proleća. Njeni roditelji, pritisnuti dugovima i bolešću mlađeg sina, pristali su da je udaju za mnogo starijeg čoveka u zamenu za veliku sumu novca.
Devojka je, sa suzama u očima, šapnula majci pre venčanja: „Samo se nadam da će biti dobar prema meni… ja ću ispuniti svoju dužnost.“
Svadba je bila jednostavna ali bučna, jer je starac želeo da celo selo zna kako je još uvek „sposoban“ i spreman da dobije naslednika. Komšije su šaptale iza leđa, ogovarale razliku u godinama, ali on nije mario. Zadovoljno se smeškao, zamišljajući kako će uskoro dobiti sina.
Devojka je, iako joj je srce bilo stegnuto tugom, glumila radost i smejala se, želela je da ne razočara roditelje. Dan je prošao, a svadbeno veče stiglo. Starac se pažljivo obukao, popio je nekoliko gutljaja lekovite rakije, hvaleći se da će ga to učiniti „ponovo mladim“.
Uzeo ju je za ruku i poveo u sobu. Njene oči su bile pune stida i straha, ali i tihe nade da će sve brzo proći. On joj je šaptao reči nežnosti, pokušavajući da je umiri, i taman kad je atmosfera postala intimna – dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi…
U trenutku kada se nagnuo prema njoj, starčevo lice se iznenada iskrivilo. Nije stigao ni da izgovori rečenicu do kraja – uhvatio se za grudi i pao na krevet. Devojka je vrisnula, ustala i potrčala ka vratima, prizivajući pomoć.
U sobu je uletela svekrva, zatim zetovi i nekoliko gostiju. Starac je ležao bez daha, lice mu je bilo sivo. Jedan od zetova pokušao je da ga dozove, drugi mu je prskao lice vodom, ali bilo je jasno – starčevo srce nije izdržalo.
Svadbeno veselje se u trenutku pretvorilo u paniku. Muzika je prestala, gosti su izašli iz kuće u tišini, šapćući da se ovo nikad nije desilo u selu. Devojka je drhtala, gledajući u pod, osećajući se kao da je ona kriva za njegovu smrt.
Sledećeg jutra, kuća je bila u žalosti. Njene svekrve oči bile su crvene od suza, ali umesto ljutnje, starica ju je nežno zagrlila. „Nisi ti kriva, dete. On je bio star i srce mu je bilo slabo. Samo je želeo da ima naslednika.“Devojka je plakala dugo, dok su muškarci iz sela pripremali sahranu. U njenoj glavi vrtelo se pitanje: šta će sada biti sa njom?
Nakon sahrane, starčeva porodica se okupila. Njegove tri kćerke su šaputale međusobno, a jedan od zetova je rekao: „Ona je sada njegova udovica. Ne smemo je vratiti njenim roditeljima praznih ruku.“
Porodica je odlučila da joj ostavi deo imanja kao sigurnost i da joj omogući da ostane da živi u njihovoj kući ako to želi. Devojka je bila zatečena tom odlukom – očekivala je da će je poslati nazad, ali umesto toga dobila je priliku da ostane.
Meseci su prolazili. Devojka je polako prestajala da tuguje i počela da radi na imanju zajedno sa ostalim ukućanima. Njena mladost i energija su oživljavali domaćinstvo.Jednog dana, najstarija kćerka prišla joj je i rekla: „Otac bi bio ponosan da te vidi ovako. Možda nije dočekao sina, ali ti si nam postala kao mlađa sestra.“
Devojka se po prvi put iskreno nasmejala. Shvatila je da je sudbina imala drugačiji plan za nju. Umesto života u strahu pored muža koga nije volela, dobila je novu porodicu i sigurnost koju ranije nije imala.
Vremenom je selo prestalo da ogovara. Ljudi su počeli da je poštuju jer nije pobegla, nije tražila razvod niti pravila scene, već je ostala i poštovala ime svoga muža.Prošle su tri godine. Devojka je upoznala mladića iz susednog sela, siromašnog ali poštenog i vrednog. Njegova porodica ju je prihvatila, a starčeva deca su blagoslovila njen novi brak.
Na dan svoje druge svadbe, devojka je položila cveće na grob starog muža i tiho šapnula: „Hvala ti što si mi dao novi početak.“Njen život je krenuo iz početka, ali sada bez straha i tuge. Imala je slobodu da bira, i ovaj put birala je ljubav.
