Sudska sala je i dalje ključala od šapata dok je sudija udarala čekićem tražeći tišinu. Emily je sedela na stolici, sitna i bleda, ali u njenim očima više nije bilo straha. U vazduhu je visila napetost koju je mogao da oseti svako ko je bio u prostoriji.Tužilac je prišao i tiho rekao: „Emily, da li možeš da kažeš sudu šta se dogodilo?“
Devojčica je klimnula. „Bila sam kod bake. On je došao… rekao je da je tata poslao da me pokupi. A onda…“ glas joj je zadrhtao, ali nastavila je. „On me je odveo u kuću koju nisam znala. Zaključao je vrata.“
Sudnica je utihnula do potpunog mukа. Darren Keller je sedeo uspravno, ali kap znoja kliznula mu je niz slepoočnicu.„Emily,“ rekao je tužilac nežno, „da li se sećaš šta je bilo posle?“„Da,“ rekla je tiho i suze su joj napunile oči. „Pokušala sam da pobegnem, ali me je uhvatio.“
Sudija je nakratko prekinula svedočenje kako bi joj dala vremena da se pribere. Porotnici su se vrpoljili, gledali jedni druge. Neki su odvratili pogled, drugi su zurili pravo u oficira Kellerа.
Tada je tužilac pokazao poroti fotografije iz policijskog dosijea – otiske prstiju sa mesta događaja, tragove guma njegovog službenog automobila, i poruku poslatu sa njegovog telefona istog dana kada je Emily nestala.
„Gospodine Keller,“ rekao je tužilac, „možete li da objasnite poruku ‘Dete je obezbeđeno’ poslatu vašem kontaktu koji je već osuđen za trgovinu decom?“Odbrana je skočila: „Prigovor! To nije dokaz da je gospodin Keller učestvovao—“„Prigovor se odbija,“ rekla je sudija hladno. „Odgovorite na pitanje.“
Darren je ćutao, vilica mu je bila zategnuta. A onda, neočekivano, iz publike se začuo glas – žena sa detetom na rukama je ustala i povikala: „I mene je lagao! Rekao je da će mi pomoći da nađem posao, a onda me je zaključao u šupi!“ Stražari su je smirili i izveli, ali šteta je već bila učinjena.
Od tog trenutka sve se promenilo. Porotnici su izgledali zgroženo. Na sledećem ročištu pojavila su se još dva svedoka – devojke iz doma za nezbrinutu decu – koje su potvrdile slične priče.
Kellerov advokat je pokušao da ga nagovori da se izjasni krivim za manju kaznu, ali Darren je odbijao, sve dok nisu izneseni i dokazi sa nadzornih kamera. Na ekranu se jasno videlo kako iznosi dete iz kola i unosi ga u napuštenu kuću.U sudnici je nastala potpuna tišina. Darren je konačno spustio glavu.
„Izjašnjavam se krivim,“ rekao je, glasom koji je jedva bio čujan.Emily je bila odvedena iz sudnice, dok su njeni roditelji plakali i grlili je. Sudija je izrekla kaznu – dvadeset pet godina zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta.
Kada su ga odvodili, Darren je bacio pogled ka Emily. Po prvi put na njegovom licu nije bilo hladnoće – samo slomljen čovek koji je znao da mu je karijera i život gotov.
Novinari su istrčali iz sudnice, naslovne strane već spremne: „Heroj policajac pao – osuđen zahvaljujući hrabrosti osmogodišnje devojčice.“Emily je izašla na sunce ispred suda, držeći majku za ruku. „Jesam li bila hrabra?“ pitala je.„Najhrabrija na svetu,“ odgovorila je majka i čvrsto je zagrlila.
