Sive oblake nad grobljem nosio je vetar, a svaka kap kiše činila je vazduh još težim. Pogrebne pesme mešale su se sa šapatima ljudi koji su došli da isprate moju majku. Ja sam stajala pored kovčega, ukočena, znajući da će svakog trenutka doći ona — moja sestra, ona koja mi je pre šest godina oduzela čoveka kog sam volela i za koga sam verovala da će postati moj muž.
I došla je. Obučena u crninu koja je više ličila na modnu reviju nego na žalost, sa osmehom koji je sekao kao nož. Na ruci joj je sijao dijamant, a uz nju je stajao on — muškarac koji je nekada bio moja budućnost, a sada njen trofej.
„Još uvek sama, Jesika?“ šapnula je kada je prišla, glasom dovoljno tihim da samo ja čujem. „Još uvek skupljaš mrvice dok ja imam sve?“
Njene oči svetlucale su od zadovoljstva, kao da je upravo pobedila još jednom, kao da je moja bol jedino što je hrani. Ali ono što nije znala, ono što nije mogla ni da zamisli, jeste da se moj život odavno promenio.
Jer nekoliko metara dalje, među ljudima, čekao je čovek zbog koga više nisam bila slomljena. Onaj koji je znao sve o meni, koji je stajao uz mene i koji će sada, pred njenim očima, promeniti sve.
A kada sam ga uhvatila za ruku i povela napred, lice moje sestre se sledilo kao da je ugledala duha…Sekunde su trajale kao sati dok su se pogledi ukrštali iznad mokre zemlje. Moja sestra, Marija, zurila je u nas širom otvorenih očiju, njene usne su se tresle, ali reči nisu izlazile.
Bilo je prvi put da sam videla kako gubi onu lažnu sigurnost kojom je godinama gazila preko mene.Čovek pored mene, Dan, stisnuo mi je ruku čvršće. Njegov stisak bio je tih znak da nisam sama. „Jesmo li spremni?“ prošaptao je, ali dovoljno glasno da Marija čuje.
Njeno lice promenilo se u trenutku. „Ti… ti si s njim?“ pitala je, glas joj je zvučao kao da je neko gurnuo kamen niz strmu liticu.Okrenula sam se ka njoj, prvi put posle mnogo godina osećajući mir. „Da, Marija. Ovo je Dan. Moj muž.“
Ljudi oko nas počeli su da šapuću, ali meni su njihovi glasovi bili daleki, kao da je svet suzio prostor samo na nas troje. Njen muž — moj bivši verenik — povukao se korak unazad, lice mu je bilo bledo, a pogled spušten ka zemlji. Kao da je znao da prisustvuje trenutku koji ga prevazilazi.
Marija je pokušala da povrati svoj prepoznatljivi osmeh. „To je nemoguće. On… on nije ništa u poređenju sa Markom. Jesika, da li stvarno misliš da si pobedila?“
„Ne,“ odgovorila sam mirno, „nisam mislila na pobedu. Mislila sam na sreću. A ti si je zamenila za dijamante i privid moći. Ja sam je našla u čoveku koji me gleda onako kako Mark nikada nije umeo.“
Dan je tada zakoračio napred. „Marija,“ rekao je tihim, ali čeličnim glasom, „ne poznajem vas dobro, ali znam dovoljno. Ljudi koji gaze tuđu sreću da bi dobili ono što žele nikada ne pobede. Možda imate prsten, možda imate kuću, ali nemate mir. Nemate srce.“
Marija je problijedela. Njene oči su prelazile sa mene na njega, kao da traži pukotinu u našoj priči. Nije je našla.
Kiša je počela jače da pada. Ljudi su se sklanjali pod kišobrane, a sveštenik je podizao glas da završi obred. Ja sam stajala nepomično, kao da se ceo život svodio na ovaj trenutak.
„Znaš li šta je najgore, Marija?“ rekla sam konačno. „Mislila si da ćeš me slomiti zauvek. Ali tvoj najveći poraz je upravo to što stojim ovde, srećna, dok ti ne možeš da sakriješ strah u sopstvenim očima.“
Njen muž, Mark, konačno je podigao pogled. Video je način na koji me Dan drži za ruku, video je kako stojimo zajedno kao jedno. U tom pogledu bilo je kajanja, ali bilo je kasno. Suviše kasno.
Marija je otvorila usta, ali nijedna reč nije izašla. Samo je okrenula glavu i povukla ga za ruku, bežeći od pogleda svih prisutnih.
Dok sam gledala kako se udaljava, nisam osećala pobedu, već olakšanje. Nisam joj više pripadala — ni njenoj zavisti, ni njenim igrama, ni njenim lažima. Bila sam slobodna.Dan me je privukao k sebi i poljubio u čelo. „Gotovo je,“ šapnuo je.
„Ne,“ odgovorila sam, gledajući ka majčinom grobu, „tek sada počinje.“I dok su se oblaci razilazili, prvi zraci sunca probili su nebo, kao da i samo nebo želi da potvrdi — da posle tame dolazi svetlost.
