Sala za sastanke na vrhu zgrade blistala je od stakla i mahagonija. Michael Harris, samostalno stvoreni milioner, sjedio je na čelu stola. Pred njim je ležao debeli ugovor koji je trebao da učvrsti njegovo carstvo za naredne decenije.
Kamere su bile spremne, investitori su slavili unaprijed. Michael je okrenuo posljednju stranicu, osjetio neobjašnjivu težinu u grudima – ali svi su čekali da stavi potpis.I tada se začuo tihi glas.
„Ne potpisujte to.“Svi su se okrenuli. Na vratima je stajala Rosa, čistačica u izblijedjelom kombinezonu, sa krpom u ruci.„Šta si to rekla?“ povikao je jedan od direktora.
Rosa je progutala knedlu, ali nije spustila pogled. „Gospodine Harris, molim vas. Ugovor je zamka. Izgubićete sve.“U sali je nastao haos – neki su se smijali, drugi tražili da je odmah izbace.Ali Michael je spustio olovku i pogledao je pravo u oči. „Zašto tako mislite?“
„Jer sam nekad bila računovođa,“ rekla je tiho. „I znam šta piše u tim klauzulama.“U prostoriji je zavladala tišina. Michaelov potpis je visio o koncu – a Rosa je čekala njegovu odluku.
Michael je spustio olovku na sto i naslonio se u fotelju. Svi su ga gledali – direktori su nervozno premještali papire, a kamere su i dalje bile uperene ka njemu.„Dajte mi pet minuta,“ rekao je hladno, i mahnuo obezbjeđenju da niko ne dira Rosu.
Zatim je otvorio ugovor i počeo da čita naglas, paragraf po paragraf. Kako je išao dublje, na njegovom licu se počela javljati sjena bijesa.„Ovo je…“ zastao je, okrenuvši stranicu, „ovo je klauzula o prenosu vlasništva! Da sam potpisao, izgubio bih kontrolu nad polovicom kompanije.“
Sala je utihnula. Nekoliko direktora počelo je da gleda u pod, a jedan od njih je znojavo obrisao čelo.„Ko je odobrio ove izmjene?“ pitao je Michael, glasom opasno mirnim.
Jedan mlađi advokat pokušao je da progovori. „Gospodine Harris, to su standardne…“„Ne lažite mi!“ odjeknuo je njegov glas. „Ovo nije standard. Ovo je pokušaj krađe!“Rosa je i dalje stajala pored vrata, stisnutih šaka. Michael je ustao i prišao joj.
„Spasili ste me od katastrofe,“ rekao je tiho. „Duguje vam se zahvalnost koju ne mogu izmjeriti.“Jedan od starijih članova odbora podigao se i promrmljao: „Gospodine, ovo je sramota za sve nas. Možda je najbolje da se sastanak prekine.“
„Ne,“ rekao je Michael i okrenuo se ka svima. „Sastanak se ne prekida. Ovaj ugovor se odbija. I još nešto – svako ko je znao za ove izmjene neka preda svoju ostavku do kraja dana.“
U sali je nastala panika. Neki su odmah počeli da skupljaju papire, drugi da zovu advokate.Michael je ponovo pogledao Rosu. „Gdje ste radili kao računovođa?“ pitao je.„U maloj firmi. Dok mi muž nije poginuo, a ja ostala sa dugovima,“ rekla je tiho.
Michael je zastao na trenutak, a onda rekao: „Od sutra ne radite kao čistačica. Želim vas u mom odjeljenju za interne revizije. Ako ste uočili ovo što moji visoko plaćeni advokati nisu – trebate mi u timu.“Rosa je trepnula, šokirana. „Ali… ja… nisam sigurna da…“
„Siguran sam ja,“ prekinuo ju je Michael. „Od danas ste zvanično dio uprave.“Kasnije tog dana, vijest je procurila u medije. „Milioner Harris odbio ugovor i otpustio pola odbora – zahvaljujući čistačici koja ga je upozorila.“
Telefoni su počeli da zvone. Investitori su tražili objašnjenje. Ali umjesto pada dionica, vrijednost kompanije je porasla – javnost je slavila njegov potez kao primjer poštenja i integriteta.
Michael je nekoliko dana kasnije pozvao Rosu u svoj ured. „Hvala vam što ste imali hrabrosti da progovorite,“ rekao je. „Malo je ljudi koji bi rizikovali svoj posao za istinu.“
Rosa se nasmiješila prvi put nakon dugo vremena. „Mislila sam da ćete me izbaciti.“„Mislio sam i ja,“ rekao je kroz osmijeh, „ali ponekad tišina košta više nego istina.“
