Emily je mislila da zna sve o porodici u koju se udala – sve dok tog utorka nije čula kucanje na vratima.
Na pragu je stajao njen svekar Ričard. “Moram ti nešto pokazati,” rekao je tiho. “Ali Daniel ne sme da zna. Još ne.”
Odveo ju je do kupatila i pružio joj čekić. “Razbij pločicu iza WC-a,” rekao je.Emily je oklevala, ali ga je poslušala. Komadi keramike su popadali na pod, otkrivajući rupu. Unutra – crna plastična kesa, čvrsto umotana.
Kleknula je, srce joj je lupalo. Kad je skinula traku i otvorila kesu, iz nje su se prosule fotografije. Desetine njih.
Na svima – njen muž. Sa ženama koje Emily nikada nije videla. I među njima – fotografije same Emily, slikane krišom.
Emily je osetila kako joj se stomak okreće. Pogledala je u Ričarda, a on je samo rekao:“Rekao sam ti da je loše. A ovo je tek početak…”
Emily je sela na hladne pločice, ruke su joj drhtale dok je listala fotografije. “Ko je ovo snimao?” pitala je, glasom jedva čujnim.
Ričard je uzdahnuo. “Sumnjam na Daniela. Ali ne zbog varanja – ovo je… opsesija. Ima ih stotine.”Emily je pogledala slike ponovo. Neke su bile stare godinama, druge od pre nekoliko dana. “Zašto bi ih skrivao ovde?”
“Da ih niko ne nađe,” odgovorio je Ričard. “Ali ja pratim trag već mesecima. I našao sam ključ koji otvara ormarić u njegovoj garaži. Treba da vidiš šta je tamo.”
Te noći nisu spavali. Kad je Daniel sutradan otišao na posao, Emily i Ričard su ušli u garažu. Otključali su ormarić – unutra su bile kutije.
U njima – još fotografija, neki od predmeta koji su pripadali Emily: stara četkica za kosu, komad njene odeće, pa čak i prazna bočica njenog parfema.
Emily je osetila mučninu. “Ovo nije samo prevara,” rekla je. “Ovo je… opsesivno praćenje.”Ričard je klimnuo. “Zato sam te pozvao. Daniel treba pomoć – ali ti moraš odlučiti da li želiš da ostaneš dok je dobija.”
Emily je nekoliko dana razmišljala, gledala u svoje fotografije, prisećala se svih trenutaka kada se osećala posmatrano, kada je imala osećaj da nešto nije u redu.
Na kraju je odlučila da se suoči s mužem. Kad se vratio kući, stavila je fotografije na sto. “Daniel, prestani da lažeš,” rekla je.
Njegovo lice je pobledelo. “Ko ti je ovo dao?”“Ričard,” odgovorila je. “Ili ćeš potražiti pomoć – ili odlazim.”Dugo je ćutao. Na kraju je rekao: “Treba mi pomoć.”
Zajedno su otišli kod terapeuta. Bilo je teško, bilo je suza i ljutnje, ali korak po korak, Daniel je počeo da priznaje da pati od poremećaja kontrole i ljubomore koji ga je gurao u opsesivno ponašanje.
Emily je odlučila da mu pruži šansu – ali pod uslovom da terapiju ne prekida. Njihov brak se nije vratio na staro, ali je dobio novu šansu, ovaj put uz istinu.
