Od trenutka kada uđete u supermarket, baš svaki detalj je posvećen samo jednoj stvari – da vi ostanete u prodavnici što duže i potrošite što više para.
U takvu sliku se uklapa i činjenica da, ako izuzmemo vela staklena vrata na ulazu, u velikim prodavnicama hrane nema prozora, i to s razlogom.
Uvek imajte u vidu da u strategiji prodaje u velikim marketima ništa nije slučajno.
Nedostatak prozora je komponenta psihologije maloprodajne kupovine, gdje trgovci pokušavaju da stvore okruženje u kome se ljudi osjećaju prijatno da troše i vrijeme i novac. Zbog toga mnoge prodavnice imaju podove od pločica, kako kolica ne bi stvarala buku i iritantan osjećaj koji bi vas natjerao da brže bolje napustite objekat.
Na taj način, trgovci “primoravaju” kupce da instinktivno usporavaju i više razgledaju. Upravo je neuromarketing glavni krivac za “instinktivne kupovine” jer se igra našim emocijama, a to dokazuje i uobičajena zbunjenost ili ljutnja koju osetimo kad se vratimo kući, pogledamo u kese i zapitamo se: “Šta mi je to uopšte trebalo?”.
Kada bi supermarketi imali prozore, kupci bi uvijek imali pojam o vremenu, da li je napolju pao mrak, da li počinje kiša ili bilo šta što bi vas natjeralo da požurite, kupite samo šta vam treba i završite sa svojom kupovinom.
Jednostavno je: što ljudi duže kupuju, više troše.
Postoje i praktična razmatranja. Veliki prozori koji propuštaju sunčevu svetlost mogu izazvati da određeni proizvodi i njihove ambalaže izblede.
Ukoliko kupci primete da proizvod deluje pohabano, neće posegnuti za njima, skinuti ih sa police i staviti u svoju potrošačku korpu. (novi.ba)
