Povišen holesterol jejedan od glavnih krivaca za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Koju hranu treba da jedu osobe koje imaju visok nivo ovih masnoća, koje smiju da konzumiraju umjereno (najviše dva puta nedjeljno), a koje im se nikako ne preporučuju, u emisiji “RTS ordinacija” govorila je prof. dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih.
Pa tako jedna od preporučenih namirnica kod povišenih masnoća jeste integralni pirinač, a dr Veroslava je objasnila i zašto je to tako:
“Integralni pirinač ima dijetna vlakna koja su veoma važna kod povišenog holesterola jer za sebe vezuju višak masnoće i ugljenih hidrata. Dijetna vlakna se ne vare i izbacuju se kao takva iz organizma. A uz njih izbacujemo višak masnoća, odnosno šećera koji unosimo putem hrane.”
Dijetnih vlakana ima u opni voća i povrća, žitarivama i koštunjavom voću. Pa tako, kad je riječ o hljebu, žitaricama i njihovim zamenama, zabranjeno je unositi beli hleb, lisnato testo, grikalice, kornfleks, testeninu s jajima, a izdvojen je i krompir kao “nepoželjan” i to u sljedećim oblicima – pire, restovan i prežen.
Od “narodnih lijekova” za snižavanje hoesterola, dr Stamenković preporučuje jednu sasvim jednostavnu kombinaciju – jogurt i susam.
“Vrlo preporučujem, veoma je djelotvorna. Pije se 40 dana i poslije toga se vrijednosti djelimično snižavaju. Naravno, ovo uz adekvatnu ishranu za povišen holesterol. Ne mogu samo jogurt i susam da snize masnoće.”
Da li je uopšte krompir dobar?
“Pečen i kuhan jesu, i prohlađen, jer skrob kad se ohladi dobija funkciju dijetnih vlakana. Tada je smanjen i glikemijski indeks krompira, neće podizati šećer, neće imati uticaj na trigliceride.”
Masnoće u mliječnim proizvodima
Doktorka je objasnila i koja vrsta mliječnih proizvoda se ne preporučuje, a to su: punomasno mlijeko i jogurt, kiselo mlijeko sa velikim procentom masnoće, topljeni punomasni sirevi, pavlaka, kajmak, mlečni namazi i šlag. U dozvoljene namirnice iz ove grupe spadaju mleko i jogurt do 2,8 odsto mm, i polumasni sirevi do 35 odsto mm.
Ono što je večita dilema kod većine koji vode računa o holsterolu jeste da li je bolje da uzimaju proizvode koji imaju jedan odsto ili su potpuno lišeni mlečnih masti.
“Kada se oduzme masnoća onda dobijamo neukusan proizvod. Moraju da se dodaju ugljeni hidrati kako bi se postigla određena kalorijska vrijednost, kako bi se postigla gustina dodaje se skrob koji je šećer. Tako da praktično imamo ugljenohidratnu bombu. Procenat od 2,8 mm je sasvim u redu, neće uticati na holesterol.”
Doktorka je upozorila i na namirnicu koju većina kupuje na pijacama, a to je domaće ovčije mleko čiji procenat mlečnih masti ide i do čest odsto.
Koje meso je najgore?
Od mesa, mesnih prerađevina, jaja i ribe, u grupu dozvoljenih spadaju: belo pileće i ćureće, a od riba – skuša, sardina, tuna, haringa, losos i oslić, dok oni koji imaju problema sa povišenim holesterolom ne bi trebalo da jedu žumanca, već samo belanca. U zabranjene namirnice spadaju crveno meso (i batak i karabatak ulaze u ovu grupu), mesne prerađevine (salame, čvarci, slanina), kao i iznutrice.
Na pitanje koliko je meso odgovorno za skok holesterola, dr Veroslava kaže:
“Zavisi koje meso. Ako je svinjetina, ona je i te kako odgovorna. Ovo meso je značajan izvor zasićenih masnih kiselina. Preživari imaju visoke trans masne kiseline. Pokazalo se, pak, da te trans masne kiseline koje su prirodno stvorene su sasvim drugačije od onih nastalih veštačkim putem. Kao u margarinima koji se koriste za pravljenje kolača i peciva.”
Kad je reč o voću i povrću, iz ove grupe namirnica ništa nije zabanjeno, samo se peporučuje ograničenje unosa koštunjavog voća (do 30 g tri puta nedeljno) i smanjen unos sokova od ceđenog voća. Dve voćke u toku dana, odnosno 200 g sitnog voća, sasvim je dovoljno za odrasle osobe, dok je za decu ta količina nešto veća – 300 g.
Od ulja zabranjeni su loj, tvrdi margarini (upravo oni koji se koriste za pripremu kolača i peciva), kao i majonez.
“Kombinacija maslinovog ulja i limuna, u ranim jutarnjim časovima kada se uzima, može da snizi holesterol. To je jedan od delotvornih ‘prirodnih lekova’ koji deluje na jetru. Čišćenjem jetre se zapravo poboljšava njen metabolizam i na taj način spečava nastanak viška holesterola”, zaključila je dr Stamenković. (novi.ba)
