Mariz Pioš, profesorka gimnastike i bivša francuska državna reprezentativka u gimnastici, uspela je da se izbori sa teškom autoimunom bolešću
“Pčele su me izlečile od multiple skleroze”, naslov je knjige autorke Mariz Pioš, profesorke gimnastike i bivše francuske državne reprezentativke u gimnastici. Knjiga je odmah po izlasku iz štampe izazvala veliko interesovanje javnosti.
Naime, pre dvadeset i četiri godine, kada je Mariz napunila pedeset, razbolela se od multiple skleroze. Lekar, koji joj je posle brojnih ispitivanja postavio dijagnozu, smatrao je da bolest nije moguće izlečiti lekovima koji su bili u ponudi i da se u najboljem slučaju napredovanje bolesti može samo usporiti.
“Doktor, kao da mi je rekao: ,Jadna gospođo, ja za vas ne mogu ništa da učinim”, zapisala je Mariz na početku svoje knjige i dodala: “Ako zvanična medicina moju bolest ne može da sanira lekovima, pokušaću sve što mi nudi alternativna medicina, i pre svega, apiterapija”, napisala je gospođa Pioš na početku knjige.
Međutim, pri nego što se Mariz odlučila za prilično bolnu terapiju s pčelinjim ubodima, pokušala je sebi da pomogne i s nekim drugim prirodnim metodama. Imala je utisak da su joj sve te terapije delom pomagale i olakšavale mišićne grčeve i glavobolje ali, nažalost, napredovanje bolesti nisu zaustavile.
“S obzirom da u alternativnoj medicini vlada veliko šarlatanstvo, tražila sam informacije kako da stručno pristupim apiterapiji od naučnika koji u svetskim razmerama nešto znače i koji godinama pokušavaju da multiplu sklerozu izleče s pčelinjim otrovom”.
“Tek kasnije saznala sam da u Monpeljeu živi i radi poznati hirurg i onkolog, profesor Anri Žoaje (Henri Joyeux), koji je nekada preporučivao korišćenje pčelinjih proizvoda i koji mi je kasnije svojim savetima pomogao tokom pisanja knjige”, priča gospođa Pioš.
“Propolis s medom redovno sam uzimala i četvrte sedmice. S pčelinjim ubodima počela sam sistematično u junu 2005. godine, dvaput sedmično. Pčelinji otrov sam inače povremeno isprobavala na sebi i ranije, da bih se na njega privikla, i utvrdila kako ga moj organizam podnosi. Počela sam s jednim ubodom i zatim bih njihov broj s vremena na vreme povećavala, dok u septembru te godine nisam stigla do osamnaest uboda. Kasnije sam i taj broj uboda povećala i došla do trideset i pet”.
“Poslednji pregled iz 2011. godine sa magnetne rezonance pokazao je da su nestala sva oštećenja (lezije) na nervima mozga i kičmene moždine”, dodaje ova hrabra žena.
