Kada je sin želio da se osamostali prodali smo veliki stan i kupili dva mala.
U zgradi gdje smo se muž i ja doselili je komšiluk baš fin, naročito smo bliski sa komšijama prekoputa.
Jednog dana komšinica mi se pohvali kako kćerka (koja takodje ne živi s njima) konačno ima normalnog dečka. Upoznali su se tako što je šetala sa bakom i baki je pozlilo na ulici. Djevojka se uplašila i od panike nije mogla ništa da preduzme.
Tada im prilazi dečko, pruža baki prvu pomoć i zove hitnu i ostavlja djevojci svoj broj telefona da mu javi kako je baka. Tako su počeli da izlaze.
Dva mjeseca kasnije sin nas upoznaje sa svojom djevojkom i ja sa slika prepoznam da je to komšinicina kćerka. Vidim djeca srećna, zadovoljna, blistaju oboje. Ona naravno fina, kakva bi i bila pored onakve majke! Tada shvatim da je moj sin spasio život njenoj baki! Koliko smo se puta čuli, nikada to nije ni spomenuo.
Preponosna sam na njega, Moja uloga majke je ispunjena. Djeco, želim vam svu sreću! Neka vas bog čuva!
(ispovesti.com)
