Često govorimo o glikemijskom indeksu namirnica, a ne znamo da bi bijeli hljeb trebalo da zamrzavamo
Šta najviše škodi našem zdravlju kad je ishrana u pitanju, a kako najbolje da spriječimo nadimanje i prejedanje, otkrila nam je specijalista higijene i ishrane prof. dr Jagoda Jorga.
Govoreći o tome kako treba da izgleda idealan obrok za odrasle, dr Jorga kaže da je najgora ideja “natrpati” tanjir.
“Imajte male tanjire i sipajte relativno male porcije. Valjalo bi razvijati naviku jedenja u porcijama, i preporuka je da nikada sva hrana ne stoji na stolu, da se ne bi dosipalo. Raznovrsna ishrana je ključna. Tanjir za ručak trebalo bi da na polovini ima svježe povrće, četrvtina da bude izvor proteina (riba ili meso) i četvrtina žitarice. U gramima to izgleda ovako: Oko 150 do 200 grama mesa ili ribe, oko 300 grama povrća i stotinak grama žitarica. Oko 600 grama ukupno je obrok.”
Ne samo domaći, već i svjetski stručnjaci se slažu da su pohovanje i prženje u ulju najnezdraviji načini pripreme hrane. Greška koju mnogi prave jeste i što isto ulje koriste nekoliko puta.
“Dva ili tri puta upotrebljeno ulje je izvor ozbiljno kancerogenih materija”, objašnjava dr Jorga i dodaje: “Ulje je izvor esencijalnih masnih kiselina koje su nam neophodne za rast i razvoj, ali ono postaje problematično ako se upotrebljava dva ili tri puta. Moj problem sa uljem u ishrani je količina koja se koristi. Mala količina je u redu, ali mi pretjerujemo. Friteze i spremanje hrane u dubokom ulju nikako nije dobro, prevashodno pohovanje”, pojasnila je dr Jorga u “Uranku” na K1 televiziji..
Dr Jorga istakla je da se tokom praznika za nama sigurno pripremilo više hrane nego što je bilo potrebno.
“Svu tu hranu trebalo bi zamrznuti i to u količinama koje ćete pojesti. To je racionalno ponašanje kada je hrana u pitanju. Većina hrane trpi da bude zamrznuta, ali jednom. Hranu bi trebalo zamrznuti što pre i ona koja ima malo vode može duže da bude zamrznuta. Ali, hranu iz zamrzivača trebalo bi pojesti u narednih mjesec dana, a najbolje u nedjelju do dvije od trenutka zamrzavanja. Dugim stajanjem hrana gubi hranljiva svojstva”, objasnila i otkrila jednu zanimljivi činjenicu o hlebu.
“Često govorimo o glikemijskom indeksu namirnica, a ne znamo da bi bijeli hljeb trebalo da zamrzavamo. Kada ga odmrznete i istostirate, njegov glikemijski indeks je mnogo bolji nego kada ga jedete svježeg”, zaključila je dr Jorga.
Novi.ba/Alo.rs
