Slavonka Kristina rešila je da napusti zemlju i ode u Nemačku da radi, ni manje ni više, nego kao varilac. Kako kaže, i ona i sestra se bave muškim poslom, a ona sama suočila se sa mnogim izazovima kao žena u muškoj profesiji.
-Nemam odgovor kako je to ispalo, ali desilo se. Bilo je dolazi varilac, a pojavim se ja. Bilo je mnogo otvorenih usta i upitnika iznad glave i muk. Svi su došli da provere da li ja to znam ili ne. Kada su se uverili, popustili su, bili su skeptični. Ovaj posao je samo za muškarce. Na celom Balkanu ima oko 20 žena varilaca. U Nemačkoj nas je četiri, dogovorile smo i da roštiljamo – kaže Kristina.
Kada je postala samohrana majka, shvatila je da mora da zaradi “kao muškarac”.
-Svi na posao idemo zbog para, ja sam samohrana majka i moram da zaradim kao muškarac, i shvatila da moram u muškom poslu raditi da bih zaradila. Sestra je automehaničar, a ja sam završila kao veterinarski tehničar. A buraz je u “ženskom poslu”, ona je u farmaciji, a ja sam bravar i varilac, a sestra automehanočar… Roditelji su nas pomešali – kaže Kristina.
Iako su kolege u početku bile skeptične, sada obožavaju da rade sa njom, kako kaže.
-Sada samo gledaju kako da rade sa mnom. Na početku je bilo gadno, to su stari majstori, tu su ceo život… Šef me puno uči i puno od njega učim… Moja deca su ponosna, i drago mi je da vide da ne pada sve sa neba i da se mora dobro zapeti. Idem i na montaže isto, nisam uvek u firmi… Neki imaju strah od mene, ima i onih koji su opušteniji… Ne mogu reći da sam imala ružna iskustva u mom poslu. Moji momci su kao čopor oko mene … Kada sam tražila posao, bilo je dosta onih koji su me odbili, ali ovde su me oberučke prihvatili… – kaže Kristina.
Kristina ne radi samo kao bravar i varilac, već radi i sitnije poslove, pa njen radni dan traje i po 15 sati.
-Odmaram se kad varim, tad opustim mozak. U Nemačku sam došla 2015. godine, jedino sam pričanjem naučila jezik – kaže Kristina, koja za mesec dana zaradi oko 4.000 evra na ovom poslu.
