Turista (48) iz Srbije preminuo je na plaži u Grčkoj nakon srčanog udara koji je doživeo dok se igrao u moru sa decom. Šta može da bude kobno u vodi, ko je najviše ugrožen
znenadna srčana smrt je nagla, neočekivana smrt usled trenutnog gubitka srčane funkcije. Smrt nastupa unutar jednog sata od početka simptoma, ali se najčešće događa već nakon nekoliko minuta.
Turista (48) iz Srbije preminuo je na plaži u Grčkoj nakon srčanog udara koji je doživeo dok se igrao u moru sa decom. Šta može da bude kobno u vodi, ko je najviše ugrožen i kako možemo da pomognemo ako se nađemo u blizini, otkrio je u “Jutru” na Prvoj doktor Petar Seferović, kardiolog.
“Iznenadna smrt je pojava u kardiologiji koja dolazi kao grom iz vedra neba i predstavlja zanemarivanje od strane bolesnika, a takođe i lekara. Moramo da znamo ko smo. Kontrola jednom godišnje mora da se radi, a ona će reći kakav nam je pritisak, šećer u krvi, holesterol, kolika je telesna težina. Trebalo bi da zaboravimo porok koji se zove duvan. To je nešto što nam sa vrlo velikim stepenom verovatnoće omogućava da se ovo neće desiti. Ipak, ovde imamo dve tipične stvari”, rekao je dr Seferović i osvrnuo se na slučaj preminulog muškarca:
“Prva tipična stvar su godine tog bolesnika. Mi danas znamo da se životni vek ekstremno produžio zahvaljujući medicini. Druga stvar je da svaki bolesnik mora da zna porodičnu anamnezu. Bolesnik mora da informiše lekara da je njegov otac iznenada umro. To su stvari koje nam lako omogućavaju da znamo profil tog bolesnika. Šta se desilo sa tim čovekom? U 90 odsto slučajeva, to je posledica iznenadnog infarkta”, objasnio je kardiolog.
Na pitanje kako dolazi do iznenadne smrti, dr Seferović je detaljno objasnio: “Srčane arterije, odnosno arterije koje snabdevaju srce krvlju, mogu da imaju masne pločice. One ne moraju da sužavaju kritično zid, odnosno protok krvi, nego ta masna pločica koja je zbog povećanog holesterola i šećera nestabilna, može da pukne. Ta pločica može da bude jedna jedina na srčanim arterijama. Ako je visoko, područje infarkta je veliko, bolesnik dobije aritmiju i umre”, rekao je kardiolog.
Hladna voda nije za igru
“Ako je voda bila hladna, a napolju toplo i on je naglo ušao, to može da bude faktor rizika. To je jedno opšte razmišljanje na tu temu. Ja kao kardiolog, koji sam dosta decenija ovde, imao sam strašan slučaj našeg izuzetno poznatog glumca i divnog čoveka. Da bi izbegao stres, otišao je na Avalu. Pregledao sam ga jednog dana, a sutradan sam saznao da je iznenada umro. Čovek je pregledan, rađen EKG, test opterećenja, a iznenada je umro. Imao je oko 55 godina. Nikada se ne zna, ali ono što mi treba da radimo, to je da moramo da radimo dobre stvari za sebe”, rekao je kardiolog i otkrio koje su to navike:
“Ljudi do 60 godina treba da se kontrolišu jednom godišnje i da kontrolišu krvni pritisak dva puta godišnje, jer su to najčešći faktori rizika za iznenadnu smrt. Ono što kardiolozi zaboravljaju, to je da može da se umre od šloga, ali je to ređe”, rekao je doktor i objasnio šta je prva pomoć kod iznenadnog infarkta:
“Sve zavisi koliki je infarkt. Kada bi se takva situacija desila, reanimacija može da pomogne ako infarkt nije suviše veliki i ako aritmija nije suviše izražena. Treba uraditi reanimaciju uz disanje usta na usta i da bolesnik što pre dođe do zdravstvene ustanove. Postoje još drugi uzroci iznenadne smrti kao što je plućna embolija, ali to nikada nisu stvari koje se dese od danas do sutra.One se razvijaju tokom godina i najčešće su posledica zanemarivanja od strane bolesnika i doktora”, upozorio je dr Petar Seferović.
Izvor: najzena.rs
