Najviše bolesti nastaje jer je duša bolesna, a nju ne leči ni psihijatrija ni medicina. Telo je tromo, ali ti si čovek po svome duhu – telu možeš reći da ustane, da radi, da vežba.
S telom smo samo u ovom, sadašnjem trenutku, s njim ne možemo otići u prošlost ili budućnost, ali s duhom možemo, možemo reći da ćemo za deset godina biti takvi i takvi.
Duhovna obnova samo je tebi pomoć, a nije to pomoć Bogu, duhovnom učitelju, nastavniku; to je pomoć tebi da budeš čestit, uspešan, vrhunski čovek.
Duhovna obnova je obnova tebe kao čoveka, obnova tvoje savesti. A šta je savest? Ona je kao tvoj dobar prijatelj, kao policajac na autoputu koji ti kaže da na tom mestu ne smeš voziti više od četrdeset na sat, a ako voziš sto pedeset otići ćeš s ulice, poginućeš.
Savest ti kaže: ne smeš psovati, ne smeš ogovarati, nemoj biti bezobrazan prema roditeljima, nemoj danas biti lenj, ustani na vreme, to je savest. I ako to napraviš, blago tebi.
Savest ti kaže nemoj psovati, nemoj govoriti ružne reči, danas nekoga ohrabri, govori lepe i nežne reči – kad to činiš, čitavo tvoje telo postaje zdravo.
Nauka o duhovnoj obnovi, a ona je danas vrhunska nauka, kaže: Svaka tvoja negativna reč, svaka tvoja psovka, ogovaranje, svako tvoje mrmljanje ubija ćelije tvog tela i tvog mozga.
Znači, kad god misliš negativno – ne mogu, ne bih – ubijaš ćelije svog mozga, postaješ nesposoban i tromiji.
Seti se toga kad svojoj majci kažeš neku ružnu reč, bežiš od nje; seti se kad svom kolegi nešto opsuješ, ne možeš ga više pogledati u oči, a neće ni on tebe jer si zao čovek. A kad si zao, niko neće s tobom da se druži.
Savest je naš organ koji nam govori: Čoveče, ako hoćeš biti srećan, govori dobre reči, ne psuj nego blagosiljaj ljude, nemoj nikad reći da ne možeš već kaži da možeš i hoćeš.
Izvor: stil.kurir.rs / duhovnost.net)
