Godine 2012. moj muž je poveo mog 14-godišnjeg sina na trodnevni ribolovački izlet. Slali su mi razglednice odatle. Nedavno sam pronašla te razglednice i pomenula sinu koliko je njegov tata bio ponosan na to putovanje. Moj sin me pogledao i rekao:
„Mama, mi nismo išli na pecanje. Pogledaj pažljivije razglednice. Tata je zapravo tražio mesto gde će se preseliti. Izlet na pecanje bio je samo izgovor.“
Pogledala sam pažljivije i užasnula se kada sam primetila mali pečat brenda koji je pokazivao da su poslate iz savezne države daleko od mesta gde sam mislila da su otišli. Odjednom mi je sve postalo jasno. To je objašnjavalo zašto je, nedugo nakon tog „izleta“, moj muž odlučio da se odseli i traži razvod.
U to vreme, vest o našem razvodu bila je šokantna, ali ovo otkriće sada boli još više. Godinama sam negovala uspomenu na to „pecanje“, verujući da je to bio jedan od njihovih poslednjih trenutaka povezivanja kao otac i sin pre nego što se naš brak završio. Ali sada znam istinu—moj muž je već tada tražio stan, a moj sin je to znao i čak mu pomogao. Ovo saznanje učinilo je da se ta uspomena pretvori u izdaju, a bol se ponovo probudio, sveže kao da se upravo dogodilo.
izvor: brightside.me
