Nizak pritisak nije uvek isti, i nisu isti problemi koji ga izazivaju. Može biti i znak bolesti, objasnila je doktorka u Jutarnjem programu.
Doc. dr Ivana Petrović, kardiološkinja iz Instituta “Dedinje”, komentarisala je temperaturne oscilacije i njihovo dejstvo na zdravlje. Ona je objasnila i kako se leči visok, ali i nizak pritisak od kojeg pati veliki broj ljudi a njihove tegobe se obično ne “uzimaju” tako ozbiljno.
“Kao što je jedan američki klimatolog rekao, atmosfera je okean vazduha a na njegovom dnu živi čoovek. Tako atmosferski pritisak, vlažnost, temperatura kao i Sunčevi zraci utiču na to kako se osećamo. Pa se ujutru probudite, ne ustaje vam se, neraspoloženi ste, i znate da vam je pritisak nizak. A okolina kaže, baš vas briga, živećete sto godina, a nije baš tako”, rekla je doc. dr Petrović na Pinku.
“Nizak krvni pritisak zapravo može da bude veliki problem. Postoje četiri vrste, prvi je primarni, on se javlja kod zdravih ljudi i ne zna mu se razlog. Vi onda imate tegobe jedan do dva dana, one prođu i vi idete dalje”, rekla je ona.
“Ali postoji i sekundarni niski pritisak, daje iste tegobe ali je uzrokovan bolestima kao što su dijabetes, bolesti štitne žlezde, anemija, neka infekcija, dehidratacija ili krvarenje. Treba prvo isključiti veći organski problem, pre nego što se pristupi lečenju”, rekla je ona.
“Treći je posturalna hipotenzija, to je kada vi ustanete naglo i zavrti vam se u glavi, dobijete nesvesticu i slabost. I četvrti je postrandijalna hipotenzija, odnosno pad pritiska posle obilnog obroka”, objasnila je doktorka Petrović.
“Nizak krvni pritisak jedni smatraju bolešću, drugi ne. Kod primarnog se problem rešava korigovanjem ishrane, unošenjem više tečnosti kao što je mineralna voda s natrijumom, potreban je i redovan san, fizička aktivnost i naravno, uredan doručak. Dok sekundarno nizak pritisak mora da se leči”, rekla je ona.
(MONDO)
