U potrazi za optimalnim zdravljem i dugovečnošću, naučnici često pronalaze pozitivne primere u plavim zonama – regionima sa visokim procentom stogodišnjaka. U njima preovlađuju sledeće karakteristike: dijeta koja je uglavnom biljna, bogata povrćem, voćem, mahunarkama i integralnim žitaricama, sa ograničenom potrošnjom mesa; redovna i umerena fizička aktivnost kao deo dnevne rutine, kao što su hodanje ili baštovanstvo; snažne porodične veze, učešće u zajednici, koje pružaju emocionalnu podršku i osećaj pripadnosti, kao i osećaj svrhe, koji motiviše pojedince i daje smisao njihovim životima; meditacija, molitva, dremanje i provođenje vremena sa voljenim osobama su takođe moćni alati u smanjenju stresa.
Najbolja hrana za dugovečnost
Pored svega ovoga, najdugovečniji ljudi na svetu, koji žive u plavim zonama, često konzumiraju orašaste plodove, za koje se, uprkos visokom sadržaju kalorija, smatra da doprinose zdravlju i dugovečnosti. Orašasti plodovi su bogati esencijalnim hranljivim sastojcima i zdravim mastima, tako da su polinezasićene masti prisutne u orasima i pinjolima i podržavaju zdravlje srca i smanjuju upalu. Mononezasićene masti se nalaze u bademima, pistaćima, pekan orasi i lešnici i pomažu u regulisanju nivoa holesterola i poboljšavaju zdravlje srca. Iako brazilski orasi, indijski oraščići, i makadamia orasi sadrže veće količine zasićenih masti, oni su takođe bogati esencijalnim hranljivim materijama kao što su selen, magnezijum, i proteini.
Zdravo srce, kognitivne funkcije i imunitet
Pored toga, orašasti plodovi su bogati dijetalnim vlaknima, proteinima i vitaminima poput vitamina E, kalijuma i folata. Zajedno, ove hranljive materije podržavaju zdravlje srca, kognitivne funkcije i imunitet.
Idealna mešavina oraha za dugovečnost
Vođeni ovim prednostima, stručnjaci iz Inicijative za plave zone analizirali su više od 150 nutritivnih studija kako bi identifikovali optimalnu mešavinu oraha za dugovečnost. Na društvenoj mreži Instagram podelili su idealnu kombinaciju, a ona uključuje:
Bademe: Bogati su vitaminom E i magnezijem, korisni za zdravlje kože i kostiju.
Kikiriki: Puni su proteina i folata, ključnih za rast i obnovu ćelija.
Indijski orah: Dobar su izvor magnezijuma, bitnog za funkciju mišića i živaca.
Brazilske orahe: Sadrže visok udio selena koji je povezan s manjim rizikom od određenih vrsta raka.
Orahe: Sadrže alfa-linolensku kiselinu i omega-3 masne kiseline važne za zdravlje mozga.
Redovna konzumacija ovih oraha povezana je sa nižim nivoom holesterola, poboljšanim kognitivnim funkcijama i smanjenim rizikom od hroničnih bolesti poput bolesti srca i dijabetesa.
Preporučena dnevna količina je dve šake mešanih oraha, što je oko 30 grama po šaci i, prema preporukama plavih zona, obećava duži život za čak dve do tri godine. Pored toga, imajte na umu da orašasti plodovi koji se moraju ljuštiti, kao što su pistaći ili orasi, mogu usporiti potrošnju i doprineti svesnijem obrascu ishrane, potencijalno smanjujući ukupan unos kalorija.
