Gospođa Zara je ljubazno primila svoju snahu u kuću. Kada se snaha porodila, a to je bilo prije 23 godine, u kući su krenule nevolje. Ona je tada jedina radila, a sin i snaha bili su potpuno bez primanja. Kao da ih nahraniti nije dovoljno, od ove majke, svekrve i bake se očekivalo da kod kuće rade apsolutno sve kućne poslove. Nije izdržala, pa je ljubav pukla.
“2000. godine rođeno je moje prvo unuče. Tada ni moj sin ni snaha nisu radili. Svaki dan me je čekala da dođem sa posla, donesem namirnice i kuham. Jednog dana sam je pitala: ‘Do kada? Zašto bar ne kuhaš umjesto da se izležavaš po cijeli dan, dok je kuća kao svinjac?” Zalupila mi je vrata u lice, rekavši da nema vremena jer je dobila dijete”, povjerila se gospođa Zara za hrvatski portal Moje vrijeme.
Osećala je da se snaha osokolila u namjeri da je pretvori u besplatnu kućnu pomoćnicu i banku.
“Ostala sam u šoku. Tu sam doslovce pukla. Taj dan sam čekala sina da se vrati kući i jednostavno im rekla da tako više dalje ne ide. Dala sam im rok da se isele. Kako nisu imali gdje, pronašli su jednu staru kuću koja je bila na prodaju, a mogli su je kupiti na rate”, otkriva ona.
U kući bez vode
Snaha joj je, opisuje, tada rekla da u toj kući nema ni vode. “Biće, odgovorila sam joj, kad se zaposliš i uvedeš sebi vodu. Do tada veš peri na ruke. I moja majka je prala na ruke i živa je”, kaže o lekciji koju im je dala.
No, napominje da im je i tada finansijski uskočila, samo da se isele, jer psihicki više nije mogla podnijeti to stanje u kući. Kad ju je sin pitao zašto je to uradila, samo je kratko i jasno rekla da u njenoj kući nito koga hrani i oblači njoj neće zatvarati vrata pred nosom.
“Za mene je to bila ona kap koja je prelila čašu. Rekla sam im mogu uzeti sve što im treba i neka izađu. Tako je i bilo. Ispratila sam ih riječima da će tek sada, kad budu živjeli sami, shvatiti koliko košta sve ono šta su imali gratis. Psihički sam već bila na rubu sloma”, kaže Zara.
Zaposlili se oboje
Kako opisuje, nakon nešto više od pola godina, mladi su zaista shvatili da se od vazduha ne živi, te su se zaposlili i čak radili suprotne smjene, zbog djeteta. “Sin mi je jednom rekao da je to što sam ih otjerala nešto najbolje što sam mogla uraditi. I da nikada na to nije tako gledao. Mislio je da ih tjeram tek uslijed tipičnog svekrva-snaha odnosa. Srećom, od tog razgovora zatvoreno je jedno ružno poglavlje. Sada je sve onako kako je trebalo biti na početku. Uzajamno poštovanje i sloga”, iskrena je gospođa Zara.
Za kraj poručuje:
“Volite sebe, jer dati djetetu sve na svijetu nije dobro za njega. Tako odgajate ljenčinu koja će i dalje živjeti na vašoj grbači, a da se ne pita kako je vama zbog toga. Danas je moj sin jedan sasvim drugi čovjek. Srećna sam i nikad se za svoj postupak nisam pokajala. Da moram, opet bih tako postupila.”
