Kardiolog je objasnio da referentne vrednosti označavaju „normalne“ vrednosti za širu populaciju, dok su ciljne vrednosti mnogo važnije, posebno kada je u pitanju LDL
Povišen holesterol, visok krvni pritisak, povišen šećer u krvi i masnoće u krvi samo su neki od faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, koje su jedan od vodećih uzroka smrtnosti u Srbiji.
Kardiolog dr Arsen Ristić gostovao je u emisiji i pojasnio da idealne vrednosti holesterola i drugih parametara variraju od osobe do osobe, a zavise od mnogih faktora.
„Na internetu postoje skale koje je izradilo Evropsko udruženje kardiologa, poznate kao skor, a na njima svako može da se uporedi sa sopstvenim parametrima u odnosu na godine, pol, i region u kojem živi. Nažalost, Srbija pripada području sa vrlo visokim kardiovaskularnim rizikom, zbog čega su ciljne vrednosti za krvni pritisak, loš holesterol (LDL) i šećer strože postavljene, u zavisnosti od rizika koji pacijent nosi“, rekao je dr Ristić.
Kardiolog je objasnio da referentne vrednosti označavaju „normalne“ vrednosti za širu populaciju, dok su ciljne vrednosti mnogo važnije, posebno kada je u pitanju LDL (loš holesterol).
Ciljne vrednosti: Razlikuju se u zavisnosti od rizika
„Ciljne vrednosti zavise od kardiovaskularnog rizika. Na primer, ako ste imali prethodni srčani ili moždani udar, vaša ciljna vrednost za LDL treba da bude ispod 1,4, što može biti niže od referentnih vrednosti, pa se pacijenti često uplaše i pitaju: ‘Zašto da pijem lekove koji spuštaju holesterol kad je moj nivo tako nizak?’ Ali to je zapravo ciljna vrednost, a ne referentni opseg“, objasnio je dr Ristić.
Za osobe sa umereno visokim rizikom, kao što su oni sa porodičnom istorijom srčanih bolesti ili dugotrajnim povišenim nivoima šećera, ciljna vrednost za LDL treba da bude ispod 1,8.
„Samo oni koji imaju niski profil rizika imaju ciljnu vrednost za LDL do 2,4, a ovo je činjenica koja je, nažalost, slabo poznata“, zaključio je kardiolog.
NAJZENA.RS
