“Ako se pojavi razarajući bol u grudima, pogotovo ako je prvi put i širi se u levu ruku, vilicu i vrat i traje duže od 20 minuta, odmah zovite Hitnu pomoć”, poručuje dr Ivana Stefanović.
Kako naglašavaju iz Hitne pomoći, u poslednjih nekoliko dana naglo je porastao broj srčanih udara, te alarmiraju da je od presudnog značaja prepoznati da infarkt nadolazi, radi što brže intervencije. Kako objašnjava dr Ivana Stefanović, može da se dogodi bilo kada i bilo gde, a posebno je podvukla koji znak se ne sme nikako ignorisati.
– Taj razarajući bol u grudima, pogotovo ako je prvi put i širi se u levu ruku, vilicu i vrat i traje duže od 20 minuta. Odmah zovite Hitnu pomoć tada i nemojte piti ništa od lekova. Pacijenti često uzimaju lekove, jer pomisle da bi to možda bilo spasonosno, međutim, u vašoj situaciji može da se desi da bude drugačije. Ne valja uzimati nitroglicerin, potrebno je da budete i pripremljeni za reanimaciju – kaže dr Stefanović.
Podmukli simptomi predinfarktnog stanja
Dr Milijana Balević, kardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” istakla je da, iako nauka napreduje, posebno u medicini, i dijagnostičke metode su sve savremenije, prevencija isključivo ostaje na pojedincu.
– Ne bi trebalo da plašimo narod, ali sve nelagodnosti, stezanje u grudima, gušenja, ukoliko se javljaju u određeno vreme, češći su, naravno da treba da se obratimo lekaru da se nešto ne bi propustilo – savetuje dr Milijana Balević.
Organizam je jaka mašina, dodaje doktorka, i može dosta toga da podnese, ali ne smemo ga testirati, već pratiti i onda kada primetimo da se nešto ponavlja, da je učestalo, to moramo podeliti sa izabranim lekarom.
ekg.jpg
Foto: Shuterstock
– Kada govorimo o preventivnom kardiološkom pregledu, osnova je EKG, krvna slika, tu se gledaju pre svega masnoće, ali i ostali nalazi krvne slike u smislu da li je neko anemičan i tome slično. Ultrazvuk srca takođe. Ukoliko lekar odluči na osnovu simptomatologije da treba dalje ući u dijagnostiku, onda su dalje određeni testovi koji provociraju moguće probleme, odnosno, nekako to preventivno delujemo na eventualni nalaz uzroka nekog možda čak i asimptomatskog porekla bola – rekla je dr Balević dodajući da se ovo odnosi na sve one koji se osećaju dobro i nemaju nikakve simptome.
– Infarkt može da bude i prva manifestacija bolesti. Ali isto tako uvek negde nešto postoji što je bilo, kako mi kažemo, subklinički, što se nekako podvlačilo, a da mi nismo bili svesni ili smo zanemarili – istakla je dr Balević.
A redovnim preventivnim pregledima i uzimanjem propisane terapije čak 80 odsto smrti usled bolesti srca može da se spreči.
– Lekovi, ukoliko ih je prepisao lekar, trebaju se uzimati redovno. Korekcija isključivo u dogovoru sa lekarom – upozorava ova doktorka.
STIL
