“Normalan srčani ritam je između 60 i 80 otkucaja u minuti. Međutim, postoje osobe koje imaju dominaciju parasimpatičkog nervnog sistema, koje su sportski aktivne, pa srce ima otprilike 56 otkucaja, a postoji i velika populacija osoba koje imaju ubrzan rad srca, gde je prosečna sekvenca oko 100, što nije dobro.
Isto tako, velikom broju pacijenata koji imaju koronarnu bolest, a koja je najrasprostranjenija dijagnoza, dajemo određenu dozu lekova. Kad poslušate osobu, vidite da je srce 110 non-stop. Postavite joj holter da biste videli prosečnu sekvencu. Često su to potpuno zdrave osobe, ali morate da uradite određene analize, pre svega da isključite problem sa štitnom želzdom”, objasnio je kardiolog.
Srbi se najviše žale na aritmije
“Čim ste u boljem kondicionom statusu, srce radi sporije. Mnogo parametara utiče na taj jedan koji je ritam srca. Aritmija ima dosta, najveći broj pacijenata dođe i kaže: ‘Lupa mi srce’. To je jedna od najneprijatnijih senzacija i simptoma kod ljudi koji imaju kardiovaskularni problem. Veliki broj aritmija je benigno. Ljudi osećaju da srce preskače, ali ne ugrožava ih životno. Međutim, postoji određen broj aritmija koje su opasne i koje mogu da dovedu do naprasne srčane smrti i one moraju da se tretiraju. Najgore je što imate pacijenta koji se žali na lupanje srca, a nikada u momentu lupanja srca nije zabeleženo EKG-om”, otkrio je dr Simić.
Najveći okidač kosi mlade
“Stres je jako veliki okidač. Imate zdravu osobu, mladu, a zbog stresa, napetosti i velikih životnih problema, ulazi u stanje gde se luči dosta kateholamina. Srce počinje da menja ritam, a te aritmije nisu tako opasne, ali su kod pacijenata jako simptomatske”, upozorio je kardiolog i otkrio šta se dešava tokom visokih temperatura:
“Kad je visoka temperatura napolju, organizam teži da zadrži temperaturu da se ne pregreva. Srce mora da poveća rad, protok krvi se povećava kroz kožu i onda u uslovima povećanog rada srca, potencijalno može da se desi problem. Srčani bolesnici moraju da budu jako oprezni kad su visoke temperature. Moraju da budu u komunikaciji sa lekarom. Ne možete da uzimate lek za pritisak uveče ako već uveče imate 122 sa 70, uzmete jednu ili dve tablete. Dovešćete sebe u situaciju da taj pritisak još padne i imaćete problem”, rekao je kardiolog i otkrio da mladi sve više doživljavaju infarkt.
“Jedan pacijent, moj prijatelj, uhvatio je mašinu da šiša travu i korov u vikendici oko 11:30 sati po toplom vremenu. Posle dva sata je pao, došao je u Urgentni centar. On je sad dobro, ali hoću da vam kažem da je i mlad čovek ugrožen. Ne treba raditi sve to na visokim temperaturama.
U Srbiji je najveća smrtnost od kardiovaskularnih bolesti. Imamo trend da sve mlađi obolevaju i dobijaju infarkte. Ne kontrolišemo faktore rizike, ogroman broj mladih puši i nekontrolisano se hrani. Nisu dovoljno fizički aktivni, sve to pomalo ugrožava ljude od 35 godina. Mi sada imamo pacijenta koji je 85-o godište, imao je infarkt. To je jako mlad čovek, vodite računa”, upozorio je dr Dragan Simić.
PREUZETO
