Toplotni udar je najozbiljnija posledica visokih temperatura, kaže naš čuveni kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić objašnjava da njega karakteriše sniženje krvnog pritiska, zbog čega automatski mozak nema dovoljno krvi.
Toplotni udar je ozbiljno medicinsko stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć, jer može biti opasno po život. Naime, naše telo teži da održi unutrašnju temperaturu na 37,5 stepeni Celzijusa, bilo da se nalazimo u snežnoj oluji ili usred toplotnog talasa. To je temperatura na kojoj su naša tela navikla da funkcionišu. Ali kako živa u termometru raste, telo mora više da se trudi da ne dozvoli da mu skoči unutrašnja temperatura.
Darada
Ovo može da zvuči jednostavno, ali to počinje da predstavlja izvestan napor za telo – a što su temperature više, telo se više napreže. Ako temperatura tela pređe 40 stepeni Celzijusovih, ono gubi mogućnost da se ohladi i možemo da doživimo toplotni udar, koji može biti fatalan.
Simptomi toplotnog udara su:
Telesna temperatura viša od 40°C
Izmenjeno mentalno stanje ili ponašanje – konfuzija, uznemirenost, nesvesticu, delirijum, ili čak koma
Problemi sa disanjem – brzo i plitko disanjeUbrzan puls
Crvena, vruća i suva koža na dodir, ali u nekim slučajevima može biti i vlažna.
Mučnina i povraćanje – najčešći sim
Jaka glavobolja
Grčevi u mišićima
Toplotni udar može nastati iz 2 glavna razloga
Klasičan toplotni udar: Pogađa uglavnom starije osobe, hronično bolesne ili veoma mlade ljude, posebno tokom ekstremno toplih dana.
Egzertioni toplotni udar: Pogađa osobe koje se bave teškim fizičkim aktivnostima u toplim i vlažnim uslovima, kao što su sportisti ili radnici na otvorenom.
Šta bi odmah trebalo preduzti ako sumnjate na toplotni udar?
Hitnu pomoć istog trenutka zovite
Premestite osobu u hladovinu ili hladnu prostoriju, sklonite je što pre sa sunca ili iz toplog okruženja
Rashladite osobu: Koristite sve dostupne metode za rashlađivanje, poput hladnih obloga, vlažnih peškira ili ventilatora. Ako je moguće, stavite osobu u kadu sa hladnom (ali ne ledenom) vodom
Hidratacija: Ako je osoba svesna i može piti, dajte joj hladne napitke bez alkohola i kofeina
Kako toplotni udar može prouzrokovati infarkt?
Ti otvoreni krvni sudovi dovode do nižeg krvnog pritiska i teraju srce da radi jače i pumpa brže kako bi krv nastavila da kola telom.
Ovo može da izazove blage simptome kao što su svrab od osipa koji je izazvala vrućina ili natečena stopala kad krvni sudovi počnu da popuštaju.
Ali ako krvni pritisak padne prenisko, tada do organa ne stiže dovoljno krvi koja im je potrebna i rizik od srčanog udara je veći. Istovremeno, znojenje vodi do gubitka tečnosti i soli, i, najvažnije, ravnoteža između njih u telu se menja. Dok znoj isparava, on dramatično povećava toplotu koja se otpušta iz kože. Ovo, u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom, može dovesti do toplotne iscrpljenosti.
Simptomi su:
vrtoglavica
mučnina
nesvestica
konfuzija
grčevi u mišićima
glavobolje
jako znojenje
umor
Ako krvni pritisak previše padne, rizik od srčanog udara raste
Toplotni udar je najozbiljnija posledica visokih temperatura, on može biti i koban, a naš čuveni kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić objašnjava da njega karakteriše sniženje krvnog pritiska, zbog čega automatski mozak nema dovoljno krvi.
– U zavisnosti od vremenskih uslova, odnosno temperatura naš organizam reaguje širenjem ili sužavanjem krvnih sudova. Pri visokim temperaturama, krvni sudovi se jako šire, dolazi do pojačanog znojenja, i onda često krvni pritisak padne na granice koje su niže od normalnih. Toplotni udar se, upravo, karakteriše sniženjem pritiska. Automatski mozak nema dovoljno krvi, javlja se jedna vrsta nesvestice, omaglice, pacijent oseća da je nemoćan, malaksao, slab, ima ubrzan puls. To se često dešava u velikim gradovima, u centralnim regionima, gde je temperatura veća jer se zagrevaju zidovi i asfalt. Bilo ko da oseti ove simptome, treba da sedne u obližnji restoran ili na klupu, da se osveže sladoleom, ili hladnim osvežavajućim napitkom – kaže prof. dr Miljko Ristić.
Kod osobe koja je doživela toplotni udar, najvažnije je da se okrene na leđa i da joj se podignu noge, kao i da unese dovoljnu količinu tečnosti. Sa druge strane, obavezan je i pregled lekara.
– Padanje u nesvest je posledica sniženja krvnog pritiska i nedovoljne vaskularizacije mozga. Podizanjem nogu, povećava se količina krvi koja je usmerena prema centralnom nervnom sistemu, to jest mozgu. Potrebno je i ako se taj pacijent povrati, da mu se da izvesna količinu tečnosti, odnosno voda, i da se odvede u ambulantu da mu joj se uradi EKG i videti tačno o čemu se radi – savetuje prof. dr Ristić.
STIL
