Tačno u 3 sata posle ponoći u noći sa 25. na 26. oktobar, vratićemo satove za jedan sat unazad na 2 sata. Ovo označava početak zimskog računanja vremena, a posebno, ova tranzicija se dešava ranije nego bilo koji u protekloj deceniji.
Šta je razlog za pomeranje sata na „ranije“ vreme? Početak zimskog računanja vremena se stalno dešava tokom poslednje nedelje oktobra; međutim, određeni datum varira od godine do godine. na primer:
— 25. oktobar — 27. oktobar — 29. oktobar — 30. oktobar — 31. oktobar. Evidentno je da se ovogodišnji datum svrstava među najranije zabeležene u poslednjih deset godina.
Šta je poreklo ove prakse? Podešavanje sata je prvi put primenjeno u Nemačkoj i Velikoj Britaniji tokom Prvog svetskog rata 1916. godine, sa namerom da se uštedi energija i optimizuje korišćenje dnevne svetlosti. Ovu inicijativu brzo su usvojili i drugi narodi, uključujući i Srbiju, koja ju je prihvatila 1983. Od tada se sat podešava svake dve godine, poslednjeg vikenda marta i poslednjeg vikenda oktobra.
Da li promena sata utiče na zdravlje? Iako mnogi smatraju ovo prilagođavanje malim, studije pokazuju da prelazak sa letnjeg računanja vremena na standardno vreme može dovesti do:
Nesanica i poremećaji spavanja mogu dovesti do umora i iscrpljenosti, fluktuacije raspoloženja i razdražljivosti, smanjene koncentracije, gastrointestinalnih problema i nepravilnosti u radu srca. Obično je telu potrebno nekoliko dana da se aklimatizuje, iako pojedincima sa povećanom osetljivošću može biti potrebno čak dve nedelje za prilagođavanje.
Preporučljivo je da se povučete za noć ranije u danima koji prethode promeni vremena, uzdržite se od konzumacije kofeina pre spavanja i povećate izloženost prirodnom svetlu kako biste olakšali brže prilagođavanje vašeg bioritma.
Ekspertski diskurs: leto, zima ili „treći put“? Diskusija o zadržavanju ove prakse traje godinama. Zagovornici letnjeg računanja vremena tvrde da je ono praktičnije zbog produženja dnevne svetlosti, dok protivnici tvrde da je zimsko računanje vremena bliže prirodnim ritmovima jer korespondira sa astronomskim ciklusima.
Branko Simonović iz Astronomskog društva Ruđer Bošković dodatno predlaže i treću alternativu: vraćanje prethodnog sistema koji je postojao pre 1983. godine, u kome je radno vreme bilo usklađeno sa prirodnim trajanjem dnevne svetlosti.
Da li će praksa pomeranja sata biti eliminisana? Brojne nacije širom sveta trenutno razmišljaju o ukidanju ovog sistema. Određene zemlje su odlučile da usvoje ili trajno letnje ili trajno zimsko računanje vremena, dok Evropska unija još uvek čeka konačnu odluku.
ZAKLJUČAK:
U oktobru nam je omogućen dodatni sat sna; međutim, ovo takođe predstavlja izazov prilagođavanja novom rasporedu. Dok neki pojedinci smatraju da je podešavanje sata korisno, drugi ga smatraju zastarelim i štetnim po zdravlje.
Istraga se nastavlja: da li će tradicija podešavanja sata opstati ili će biti eliminisana u godinama koje su pred nama? U međuvremenu, pripremite se — u noći sa 25. na 26. oktobar, satovi će biti pomereni za jedan sat unazad.
