Crkva je u sekundi utihnula. Zvukovi orgulja i šapat gostiju presjekli su se kada je Helen, moja buduća svekrva, podigla moju periku visoko u vazduh. Osećala sam kako mi se kolena tresu dok su svi buljili u moj ogoljeni skalp.
Bila sam bolesna mesecima. Hemoterapija mi je uzela kosu, ali ne i snagu da volim i da živim. Ipak, to je bila moja tajna. Nisam htela da iko vidi. A sada – svi su gledali.
“Vidite?” viknula je Helen. “Ona se pretvara! Ovo je žena koja skriva ko je zaista.” Njene reči odjeknule su kroz crkvu dok mi se obrazi žarili od srama.
Pogledala sam ka Danielu, mom vereniku, tražeći spas. Ali nisam znala šta će učiniti. Da li će poverovati njoj ili ostati uz mene?Dok su gosti šaptali, on je iznenada zakoračio napred i podigao ruku. Njegove oči su plamtjele od besa – ali nisu bile uperene u mene.
I u sledećem trenutku, kada je otvorio usta, desilo se nešto što niko u crkvi nije mogao da zamisli…Daniel je stao ispred mene kao zid. Njegov glas odjeknuo je snagom koju niko nije očekivao: “Dosta, majko! Ni reč više.”
Gosti su zanemeli, a Helenin osmeh, koji je do pre par sekundi bio pun zadovoljstva, počeo je da bledi. Ona je držala moju periku kao oružje, ali sada je izgledalo kao da joj u rukama gori.
Daniel me zagrlio, poljubio u čelo i rekao glasno, da svi čuju: “Ona je najlepša žena koju poznajem. Ona je borac. Njena hrabrost je lepša od bilo kakve kose.”
U tom trenutku, ljudi su počeli da aplaudiraju. Najpre stidljivo, zatim glasnije. Crkva je brujala od podrške. Helen je spustila periku, a oči su joj bile uprte u pod.
Meni su suze tekle, ali to više nisu bile suze poniženja. Bile su suze ponosa. Nisam više bila žena koja skriva svoje ožiljke – bila sam žena koju muž slavi pred svima.
Sveštenik je blago klimnuo glavom. “Ako ste spremni,” rekao je, “možemo nastaviti.” I ceremonija se nastavila, ali sada u drugačijem duhu – sa snagom, sa ljubavlju, sa istinom.
Kada je Daniel izgovorio zavete, osetila sam da mi vraća svu snagu koju je Helen pokušala da mi oduzme. A kada me njegov otac prišao da zagrli i rekao: “Dobrodošla u porodicu, hrabra ženo,” znala sam da sam pobedila.
Te večeri, kada smo izašli iz crkve, više nisam skrivala svoju glavu. Nije mi trebala perika. Trebala mi je samo ljubav čoveka koji je pokazao da me bira, i kada sam ranjiva i kada sam jaka.
