Ipak, u 60-70 odsto slučajeva, proširene vene nastale u trudnoći, nestaju nekoliko nedelja nakon porođaja – objašnjava vaskularni hirurg
– Iako još uvek znamo relativno malo o biologiji ove bolesti i kako bi ona mogla da se efikasno prevenira, kad su u pitanju uspostavljanje dijagnoze i lečenje ove bolesti, i nauka i praksa beleže veći napredak u poslednjih dvadesetak godina, nego u prethodna dva veka, ukupno – za sajt Trudnoća i zdravlje kaže Dr Dario Jocić, specijalista opšte hirurgije i vaskularni hirurg.
Malo je informacija o proširenim venama
Dr Jocić iz prakse primećuje da, iako postoje efikasni, minimalno invanzivni načini lečenja, i dalje mali broj pacijenata dolazi na lečenje u ranim fazama ove bolesti.
– Jedan od razloga za oklevanje je nedostatak pravih, proverenih informacija o proširenim venama i načinima lečenja. Pacijenti često dolaze sa predrasudama, ali i zabludama, koje ih sprečavaju da krenu u rešavanje problema – naglašava doktor.
Proširene vene se javljaju češće kod starije populacije, mada mogu nastati i u mlađem životnom dobu, te čak jedan od osam tinejdžera razvije ’popuštanje’ venskih zalistaka.
Bolest je nešto zastupljenija kod žena
– Ova bolest je nešto zastupljenija kod žena, nego kod muškaraca. Hormonske promene u pubertetu, trudnoći i menopauzi takođe imaju značaja. Trudnoća utiče na porast nivoa hormona, dok se ukupna zapremina tečnosti u organizmu povećava, a uvećana materica pritiska venske krvne sudove u maloj karlici. Ipak, u 60-70 odsto slučajeva, proširene vene nastale u trudnoći, nestaju nekoliko nedelja nakon porođaja – objašnjava vaskularni hirurg.
Da i visina ima uticaja na veće šanse da dobijete proširene vene, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta Stenford u Americi. Oni su ispitivali gene više od 400 hiljada ljudi u potrazi za odgovorom na pitanje šta uzrokuje ovu toliko rasprostranjenu bolest.
– Istraživanje je pokazalo da geni koji su zaslužni za to koliko će neka osoba biti visoka, mogu biti ta veza između visine i proširenih vena, iz čega bi se u budućnosti mogli pronaći i neki novi načini lečenja ove bolesti. Do tada, hirurgija ostaje jedini efikasan način za lečenje bolesti proširenih vena – naglašava dr Jocić.
Pratite prve simptome proširenih vena
Kada nastane problem proširenih vena, javljaju se i određene tegobe i to u prvo vreme najčešće osećaj bola i težine u nogama, otoci i ružan izgled kože na nogama.
Ove početne tegobe pacijenti nekada zanemaruju i odlažu traženje stručne pomoći, jer se u prvo vreme može postići olakšanje hladnim tuširanjem, podizanjem nogu i izbegavanjem dugog stajanja.
Ipak, upravo početna faza je ta koja zahteva rešavanje kako se problem ne bi intenzivirao, a posledice i komplikacije postajale sve ozbiljnije.
Sa napredovanjem bolesti, simptomi ozbiljniji
Bolest se, uslovno rečeno, može podeliti u tri faze.
U prvom stadijumu pacijenti obično osećaju povremene bolove u nogama i grčeve, ali bez vidljivih vena ili vidljivih takozvanih kapilara. U ovoj fazi, obično se ultrazvučnim pregledom ne dijagnostikuje pogrešan tok kretanja venske krvi, već lečenje podrazumeva eventualno uzimanje lekova (venotonika) i nošenje elastičnih kompresivnih čarapa.
Međutim, već u sledećem stepenu bolesti proširene vene su vidljive, a ultrazvučnim pregledom je, u velikom broju slučajeva, moguće dijagnostikovati pogrešan tok kretanja krvi. U ovoj fazi, pacijenti imaju bolove, noćne grčeve, svrab, osećaj nemirnih nogu… Tegobe su u početku povremene, a kasnije postaju češće i svakodnevne. Kod ovog stadijuma može doći do upale površinskih vena odnosno do stvaranja tromba u venskim čvorovima (tromboflebitisa), a ova komplikacija može iz površnih vena da se proširi na duboke vene.
Kako rešavati problem proširenih vena
Simptomi zapaljenja dubokih vena ne manifestuju se kod gotovo 50 odsto obolelih i, s obzirom da se teže i kasnije otkrivaju, i lečenje je znatno kompleksnije. Najčešći simptomi tromboflebitisa su osećaj teških i umornih nogu nakon dugotrajnog hodanja ili stajanja. Zatim,dolazi do pojave bola i otoka, dok se na površini kože može javiti crvenilo, a neposredno ispod se mogu napipati tvrde promene, koje najčešće imaju trakastu formu. Prisustvo tromboflebitisa ponekad može biti praćeno kretanjem tromba prema plućima. Ukoliko se u prisustvu trombolebitisa pokrene tromb, i ukoliko stigne do pluća, pacijent može doživeti plućnu emboliju – stanje u kom je potencijalno životno ugrožen. Ovaj zdravstveni problem se znatno češće javlja kod osoba kod kojih je za to izražena genetska predispozicija.
Poslednja, ali ne i tako retka faza, jeste hronična venska insuficijencija. Tada dolazi do otoka i kožnih promena na potkolenicama u vidu braon ili crnih mrlja i crvenila. Najozbiljniji stepen venske bolesti je pojava venskih rana, ulkusa. Razlog za ovo stanje je slabost vezivnog tkiva u venama nogu. Ali može predstavljati i posledicu zanemarivanja i neadekvatnog lečenja bolesti proširenih vena. Kada nastane prva venska rana, ona najčešće zarasta u periodu od mesec dana do tri meseca. Svako naredno nastajanje venskih rana podrazumeva znatno sporije zarastanje. Dok se na kraju ne dođe do stadijuma kada ne postoji mogućnost zarastanja. Ukoliko se ovo stanje ne leči, može dovesti do ozbiljnih komlikacija i ugroziti život.
Laserskom operacijom vena se, minimalno invanzivnim postupkom, uklanja uzrok ovih tegoba i sprečava dalji razvoj problema. Operacija traje kraće od 45 minuta i radi se u lokalnoj anesteziji. Veoma je bitno javiti se na vreme. Sa prvim znacima koji ukazuju na problem proširenih vena i tako sprečiti razvoj bolesti.
Dr Dario Jocić je magistar medicinskih nauka, specijalista opšte hirurgije i vaskularni hirurg. Jedan je od pionira u lečenju vena minimalno invanzivnim hirurškim metodama. Prvi je u regionu uveo metodu lečenja vena medicinskim lepkom. Osnivač Centra za savremeno lečenje vena, autor je i koautor više desetina radova koji su objavljeni u stranim i domaćim časopisima i kongresima u zemlji i inostranstvu. (espreso.co.rs)
