Poremećen san nije nimalo neobična pojava, pogotovo ako imate brz i stresan način života.
Iako doktori savjetuju da je sedam do devet sati sna idealna mera za normalno funkcionisanje organizma, a sve ispod ili preko toga može da poremeti normalan bioritam i utiče na raspoloženje, ipak određeni ljudi muče muku sa spavanjem.
Gotovo 80 odsto Evropljana teško prespava noć, pokazuju rezultati istraživanja koje je obuhvatilo više od 30.000 ispitanika u 15 zemalja, među kojima je i Srbija. O problemima spavanja i zašto se jedna trećina Srba budu u toku noći, u emisiji “Jutro” na Prvoj televiziji govorila je neurolog Aleksandra Pavlović.
Ona je na početku navela neke od najčešćih uzroka poremećaja spavanja koji zavise od mnogih faktora.
“Zašto neko ne može normalno da spava može da bude uzrok lične osobine. Neki ljudi su na primer veoma osetljivi na uticaje iz okoline, na stres, brige, obaveze, a pogotovo žene.
S druge strane, neki ljudi teško spavaju jer imaju određene telesne somatske bolesti – teško dišu ili imaju bolove u nogama, na primjer”, rekla je doktorka.
Da li je moguće odreagovati na vrijeme i kada?
“Poznata je podehla na akutne (kratkoročne) i hronične insomnije. Ljudi sa hroničnim nespavanjem imaju problem da više od tri meseca spavaju dovoljno dugo i efikasno tri ili više dana u nedjelji. A problem se preslikava na funkcionisanje i obavljanje obaveza u toku idućeg dana. Ukoliko to traje duže od tri meseca, potrebno je da se obratite ljekaru”, objasnila je doktorica.
Doktorka Pavlović je podsetila koliko je spavanje od sedam do devet sati u toku noći efikasno i zdravo za organizam, a sve ispod šest sati je rizik na mentalno i fizičko zdravlje. Što se tiče buđenja ona je rekla da je idealno spontano buđenje, kao i to da uspostavimo ritam odlaska u krevet i ustajanja.
“Mi ne možemo nespavanje da nadoknadimo u toku dana uz pomoć popodnevne dremke”, istakla je.
Još jedno istraživanje pokazalo je da 34% ljudi u Srbiji ne može da spava zbog svakodnevnih problema sa čim se doktorka složila i savetovala da u toku noći, ukoliko se iznenada probudite ne koristite mobilni telefon, kao ni pre samog spavanja.
“Minimun sat vremena pre odlaska u krevet ne treba fizički da opterećujemo telo i vežbamo, kao ni da jedemo, niti da gledamo u mobilne telefone ili ostale uređaje kako bismo se uspavali. Jako je važno da pripremimo organizam za spavanje”, rekla je doktorka. Ona je takođe navela da je glavna terapija za nesanicu, koja se inače preporučuje od strane svetskih stručnjaka, zapravo kognitivno bihevioralna terapija, koja i mentalno i fizički pomaže da se organizam primiri.
Kada treba da se koriste lekovi za spavanje?
Na pitanje, kada je trenutak da posegnemo za lekovima za spavanje, ona je rekla da je to korisno ukoliko prolazimo kroz neku akutnu nesanicu ili stresnu situaciju, kako na poslu, tako i privatno.
“U pitanju su hipnotici, ali ne smete da ih koristite duže od četiri nedelje i svakako nije poželjno da se uzimaju na svoju ruku, već uz savet lekara”, rekla je ona za kraj. (novi.ba)
