Sevojno, Knić i Bajina Bašta su mesta sa najdugovečnijim ljudima u čitavoj Srbiji. Ljubivoje Ršumović, koji je rođen u Ljubišu na Zlatiboru, otkriva šta radi svakog dana, verujući da time produžava životni vek.
Ko je imao sreću da se rodi u Sevojnu, Kniću ili Bajinoj Bašti, može da očekuje da će biti dugovečan. To saznajemo iz najnovije statistike koja kaže da građani ove tri opštine imaju najduži životni vek u čitavoj Srbiji. Po okruzima, najdugovečniji stanovnici su Zlatiborskog okruga, odakle je rodom čuveni književnik i pesnik, Ljubivoje Ršumović. Rođen je u Ljubišu, 3. jula 1939. godine. U “Jutru” na Prvoj otkrio je savete za koje misli da doprinose dugovečnosti.
“Svedok sam svega toga. Mislim da onaj koji je to rekao, da je potpuno u pravu. Uvek smo spremni na šalu, a gde je šala, tu je i smejanja. Kažu da smejanje produžava život. To je narodna priča, ali mislim da ima istine u njoj. Međutim, nešto drugo je zasnovano na istraživanju. Đorđe Glišić, doktor koji je osnovao Institut Čigota na Zlatiboru i koji je započeo priču o zdravom životu, istraživao je odgovore na pitanje zašto je Zlatibor vazdušna banja”, započeo je Ljubivoje i objasnio:
“Imao sam razgovor sa njim i pitao sam ga: ‘Profesore, šta mislite, da li je to zbog vetrova?’, a on je rekao: ‘Ršumoviću, to je budalaština, svaka planina u Srbiji ima svoju ružu vetrova’. Rekao sam mu: ‘Pa to znači da je svaka planina u Srbiji zdrava za život’, a on je rekao da je to tačno. Međutim, Zlatibor ima specifičnu kombinaciju minerala u zemlji, pa samim tim u vodi i vazduhu. To je takozvana predominacija magnezijuma nad kalcijumom. Ona stvara lake negativne jone, a poznato je da su laki negativni joni dragoceni za metabolizam i hemopoetiku. To je grčka reč, odnosi se na stvaranje, obnavljanje krvi”, objasnio je pesnik koji redovno pije čaj od divlje kruške. Sam ga priprema i kako je objasnio, odličan je protiv visokog šećera i holesterola.
“To je ostalo meni od roditelja, a onda i od dede Stevana Simovića koji je u Prvom svetskom ratu bio bolničar. Prošao je razne bitke po Srbiji. Umeo je da da injekciju, da skuva čaj i leči tuberkulozu takozvanom krečnom vodom. To je bio dedin novitet. Voleo je da peva uz gusle. Živeći sa njim, zavoleo sam srpsku narodnu poeziju. Zavoleo sam sve oko narodnih lekova”, ispričao je Ljubivoje i otkrio šta je njegov deda radio, kad god bi primetio da je počeo da kašlje.
“Ja kad bih došao i počeo da kašljem, on bi prvo rekao: ‘Ne daj se Šule, ne da tebe đedo’. Ta rečenica pola izleči. Znao je da takva rečenica može da bude lekovita i to je širio. On nije bio doktor, nego bolničar, ali svi apotekari koji su u Užicu, ako bi ljudi došli sa rukopisom dede, oni bi prepoznali i odmah izdali lekove. Bio je neverovatno precizan, kažu da je sa lica mogao da pročita dijagnozu”, rekao je Ljubivoje.
Recept za dugovečnost Ljubivoja Ršumovića
“Podaci pokazuju da žene žive duže od muškaraca, a mislim da je to zato što su kroz istoriju muškarci imali više briga nego žene. U Srbiji, muškarci su na neki način zaštitnici. Štite svoju suprugu i uopšte ženski svet odmenjuju u teškim poslovima. Mislim da je najvažnije za zdrav odnos prema životu – lišiti se briga. Nema kako, to čovek sam mora da donese odluku i da kaže sebi da će sve biti u redu. Ako je čovek pozitivan, a pogotovo ako je vedrog duha, onda mislim da je to pola posla”, rekao je Ljubivoje i dodao:
“Mislim da je lek za dušu i dugovečnost rad. Čoveka obaveze mogu da stignu, pritegnu i zabrinu. Ja volim obaveze zato što mogu da komandujem šta hoću da uradim. Vrlo je važno pomoći nekome. Ja svako jutro sednem za sto i prazan papir da napišem jednu pesmu”, otkrio je Ljubivoje Ršumović.
