“Taksista sam i prije neku noć, oko pola jedan, vidim ženu koja drži djevojčicu u rukama i maše mi da stanem. Odmah sam se parkirao blizu njih i izašao da joj pomognem da uđe.
Međutim, ona mi je prije ulaska stidljivo rekla: “Njen otac nije htio da je vozi, jer kaže da mu se ne ustaje iz kreveta i da ga ne budim. Nemam nikoga drugog da pomogne, a ne znam šta joj je. Hitna neće da dođe po nju.
Imam samo 500 dinara u novčaniku. Ako možete, odbacite me za taj novac dokle možete, pa ću poslije pješke sa njom do hitne pomoći.”
Rekao sam joj da uđe, odvezao je do hitne i rekao da ću ih sačekati da izađu i vratiti ih kući – besplatno. U toku vožnje sam saznao da je razvedena i da njenog bivšeg boli uvo za kćerku. Nije puno to što sam učinio, ali barem malo sam im pomogao.”
(Izvor: Ispovesti.com)
