“Kada sam prije 6 godina, samo dan nakon svadbe vratio tadašnju ženu roditeljima svi su me pljuvali, govorili da sam zaostao, glup, ma sve najgore i najcrnje se o meni pričalo.
Razlog je bio taj: nije bila nevina! tj. drugi su to tako predstavljali.
Istina je bila to da mi se 3 godine veze držala kao svetica, ništa pre braka fazon, i toliko moralisanje, osuđivanje drugih, pljuvanje po djevojkama kojima se vide ma samo i koljena dok ona eto fina.
Dođe svadba, prva bračna noć, moja svetica i nije baš neka svetica. Tu počne da plače, da histeriše, da se pravda, “bilo samo jednom” fazon.
Nisam želio uopšte da se raspravljam, rekao sam joj da se ne mora ni raspakivat, i sutra odmah pozvao njene, obrazložio situaciju i zbogom.
Nije meni bilo stalo do njene nevinosti, ni koliko je puta i sa kim, 3 godine me lagala, 3 godine nije našla… trenutak da mi kaže istinu. Vukla me za nos. Kako nastaviti život sa takvim nekim? I plus pitanja da li me varala, ne, za mene je to bilo kraj.
