Vest da je beloruski hokejaš Konstantin Kolcov iznenada preminuo u 43. godini dok je pratio svoju devojku, slavnu teniserku Arinu Sabalenku, tokom turnira u Majamiju, šokirao je javnost.
Naime, vest je zvanično potvrdio hokejaški klub Salavat Julajev, dok su se sada pojavile nezvanične informacije i o uzroku smrti poznatog beloruskog sportiste.
Prema pisanju beloruskih medija, u pitanju je tromboembolija pluća. Preciznije, jedan “krvni ugrušak” se odvojio i putovao kroz krvotok, napravivši štetu organima Koltsova i nažalost nije mu bilo spasa.
Šta je tromboembolija pluća i koju su najvažniji simptomi
Tromboembolija pluća se teško prepoznaje zbog toga što simptomi veoma variraju u zavisnosti od brojnih faktora: obima zahvaćenosti krvnih sudova (masivnosti embolije), veličine tromba, kao i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, posebno ako on već ima neku od kardiovaskularnih ili drugih bolesti koje mogu da prikrivaju emboliju.
Široka lepeza njenog ispoljavanja obuhvata i asimptomatske oblike u kojima se otkriva slučajno, kao i najteže forme u kojima je prva manifestacija naprasna smrt.
U težim slučajevima, najčešći simptomi plućne tromboembolije su:
nedostatak vazduha (otežano disanje, “gušenje”)
bol u grudima, bilo da je pleuralni (s pojačanjem pri udisaju) ili retrosternalni (iza grudne kosti)
sinkopa (prolazni gubitak svesti)
kašalj (posebno ako je praćen krvavim ispljuvkom)
Ukoliko uz ove simptome ima i spoljnih znakova duboke venske tromboze – otok ili crvenilo nogu, “zapaljen” krvni sud – verovatnoća da je reč o tromboemboliji pluća raste.
Faktori koji utiču na razvoj bolesti
Etiološki, prema takozvanoj Virhovljevoj trijadi, u predispoziciji za nastanak tromba učestvuju tri faktora:
pojačana koaguabilnost krvi
venska staza (usporen protok krvi)
oštećenja endotela (unutrašnjeg zida) vena.
Prirodni sistem koagulacije krvi podrazumeva ravnotežu koagulacionih i antikoagulacionih sila, kao i interakciju koagulacionog i fibrinolitičkog delovanja (prirodne trombolitičke aktivnosti), što sve zajedno, u normalnim okolnostima, sprečava zgrušavanje krvi, odnosno iskrvarenje pri manjim povredama.
Rizik za stvaranje tromba nastaje onda kad, u tom složenom sistemu, dođe do neravnoteže u korist veće koaguabilnosti, što je slučaj kod trombofilija (genetske bolesti), postojanja malignih bolesti (gde sam tumor luči prokoagulantne materije), bolesti srca, ali i kod žena u trudnoći, pri uzimanju oralnih kontraceptiva, kod primene hormonske supstitucije u menopauzi…
(Stil/ Belmedic.rs)
