“Slučajno sam ogrebala automobil jutros na parkingu kada sam došla na posao.
Moj šef je izletio iz zgrade trčeći i vičući: “Ko mi je udario auto?!”
Posramljena, priznala sam da sam to bila ja i rekla da ću platiti popravku.
Umjesto da se smiri, on je krenuo da viče na mene.
Tada je naišao moj kolega i rekao mu nešto od čega se moj šef zacrvenio:
“Šefe, nije li ovo službeni auto koji ste vi ogrebali prošle sedmice?”
Moj šef je pocrvenio kao paprika, promrmljao nešto sebi u bradu i bijesno se vratio u zgradu.”
(Izvor: Brightside / Novi.ba)
Bonus:
“Sjećam se da sam se igrala u svojoj sobi kada sam imala 8 godina i moj je tata ušao…”
“Sjećam se da sam se igrala u svojoj sobi kada sam imala 8 godina i moj je tata ušao. Sjeo je pored mene i počeo mi šaptati. Nakon nekoliko minuta, ustao je i rekao:
“Nikada ne ostavljaj mamu samu, u redu?” Poljubio me je u čelo i otišao.
Moja mama je ubrzo došla, s panikom na licu.
Uhvatila me je, pokušavajući ostati smirena, ali sam mogla osjetiti da nešto nije u redu.
Kroz suze mi je rekla da je moj tata preminuo tog jutra.
To je bio najtragičniji dan u mom životu, ali i onaj koji ostaje misterija.
Moj tata me je posjetio popodne—pa kako je mogao umrijeti tog jutra?”
(Izvor: Brightside / Novi.ba)
